Ко расписује Интерполове потернице и кога обавезују

Од почетка године, у нашу земљу је стигло око 40 захтева за екстрадицију, док је Србија упутила 125 замолница. Након што је Врховни суд Северне Македоније донео одлуку да нису испуњени услови за екстрадицију бившег припадника ОВК Томора Морине Србији, РТС је проверавао ко доноси одлуку о изручењу и условима који треба да буду испуњени.

Када осумњичени или осуђени за кријумчарење оружја, дроге, за тероризам, ратне злочине нестану без трага, за њима се расписује међу седам боја најпознатија Интерполова потерница – црвена. На основу те потернице они у иностранству могу да буду ухапшени и испоручени земљи која их гони.

Иако домаће законодавство и међународни уговори готово до детаља регулишу поступак екстрадиције, у пракси су проблеми чести. Најчешће када је реч о кривичним делима ратних злочина.

"Ми смо имали рецимо одбијање и Насара Орића и одбијање изручења Харадинаја, па последњи случај Морине. Очигледно је то у домену политичких интереса, а не у домену права", каже Владимир Давидовић, помоћник министра правде.

Да политика све чешће умеша прсте у домен права, тврди члан Светске асоцијације шефова полиција Марко Ницовић.

"Интерполу се први пут десило да је дошао у стање једне хаотичне ситуације. Многе земље сада користе тај комфор да не испоруче некога или да утичу на другу земљу да не испоручи неког, зашто не бих и ја. И Србија има сасвим пуно право да каже, примера ради, испоручићу рецимо Kурда Турцима јер су политички интереси да са Турцима имамо добре односе, а нећу испоручити Василева", каже Ницовић.

Током 2018. године Србија је другим земљама упутила 213 захтева за изручење, а у нашу земљу је стигло око 80 замолница. У највећем броју случајева, кажу у Министарству правде, захтеви се прихватају. Одбијања морају да прате оправдани разлози.

"Ти разлози су пре свега политичка кривична дела. Рецимо, није дозвољено изручивање лица која су добила азил. Други разлози су повреда војне дужности. И наравно долазимо до најважнијег корпуса питања због којег се замолница може одбити", каже Давидовић.

Свака држава која некога изручује, депортује, екстрадира мора да има гаранције од државе која прихвата ту особу да ће се људска права те особе поштовати, каже Никола Ковачевић из Београдског центра за људска права.

"Морају постојати гаранције да ће живот те особе бити заштићен, да неће бити подвргнута тортури. Државе врло често морају да имају гаранције да ће се тој особи у колико треба да јој се суди, бити обезбеђено право на правично суђење", каже Ковачевић.

Трајање поступка екстрадиције није ограничено роковима, већ зависи од законодавства сваке земље. Међу најпознатијим бегунцима је Добросав Гаврић, који је пред нашим судовима осуђен на 35 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана. Ухапшен је пре осам година у Јужноафричкој Републиуци, а на његово изручење наша земља још чека.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.