Балканска робија на европски начин

Затвор у Схевенингену познат је по добрим условима у којима оптужени за ратне злочине креирају своју одбрану пред Међународним кривичним судом. После изрицања пресуде, окривљени се "селе" у затворе широм Европе у којима се услови драстично разликују. Хашке затворске казне служе се у 11 европских држава.

Познато је да затвореници у скандинавским земљама уживају највећи комфор. Међутим, висок стандард и није нека гаранција будући да је, према наводума "Дејли експреса" бивши председник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник смештен у затвор "Вејкфилд" у Великој Британији који је познат као затвор за исламске терористе и силоватеље деце.

Британски "Дејли експрес", такође је писао о томе да је чуварима наређено да га посебно обезбеде, јер се у затвору налазе и исламски фундаменталисти, али је читава прича пала у воду пошто је Крајишников адвокат дематовао писање британског листа.

У Италији, Шпанији и Француској је, поред пораста насиља у затворима, већ годинама главни проблем пренатрпаност, хигијена и квалитет исхране.

"Добар третман" могу очекивати они који казне служе у Белгији, Немачкој и Аустрији. Поређења ради, у Норвешкој је отворен први "еколошки" затвор "Бастеј" на истоименом острву јужно од Осла.

Идеја таквог пројекта је да се осуђеницима за злочине против човечности пружи још једна шанса у животу, овог пута да се понашају хумано према планети.

Генерал Војске Републике Српске Станислав Галић, осуђен због опсаде Сарајева, доживотну робију издржава у затвору у Немачкој,  где је након пресуде пребачен и Душко Тадић, који је за злочине у Козарцу и логорима код Приједора осуђен на 20 година.

Миломир Стакић, осуђен на 40 година затвора због злочина почињених у Приједору, казну издржава у Француској, док Радослав Брђанин, једна од најзначајнијих ратних фигура из бањалучког региона, тридесетогодишњу казну издржава у Данској.

Ранко Чешић, осуђен на 18 година за злочине у Брчком, такође служи казну у данском затвору, док његов суграђанин Горан Јелишић звани Адолф казну издржава у Италији.

"Тута" и "Штела" у Италији

Младен Налетилић "Тута", ратни командант злогласне Кажњеничке бојне Хрватског вијећа обране из Мостара, осуђен на 20 година затвора.

Под јаким мерама безбедности, Налетић је из притворске јединице у Схевенингену пребачен на одслужење затворске казне у један од затвора у Падови. "Трансфер" затвореника је био тајан, међутим, информација је у последњем тренутку процурерла у јавност.

Командант јединице "Мрмак" Винко Мартиновић "Штела", осуђен на 18 година затвора, такође, служи казну у Италији.

Командант логора Сушица код Власенице Драган Николић Јенки, већ три године налази се, такође у Италији, где издржава двадесетогодишњу затворску казну, а у тој земљи казну је издржавао и Милорад Крнојелац, осуђен за злочине у Фочи.

Генерал Војске Републике Српске Радислав Крстић, осуђен због злочина у Сребреници, казну од 35 година издржава у Великој Британији, а према незваничним информацијама, прилично је разочаран третманом у затвору, посебно што је доста нарушеног здравственог стања.

Некадашњи командант Братуначке бригаде Војске РС Видоје Благојевић казну од 15 година затвора издржава у Норвешкој, док је његов саборац из Зворничке бригаде Драган Јокић, осуђен на девет година, прошле године пребачен у Аустрију.

Осуђеник за злочине ХВО у средњој Босни Дарио Кордић казну затвора од 25 година издржава у Аустрији, а Ивица Рајић је након правоснажности пресуде од 12 година пребачен у један од затвора у Шпанији.

Митар Васиљевић, осуђен за злочине у Вишеграду, такође казну служи у Аустрији. Момир Николић, осуђен за злочине у Сребреници,  азну од 20 година затвора издржава у Финској, а Драган Обреновић осуђен за исти злочин на 17 година, у затвору је у Норвешкој.

У Финској десетогодишњу казну затвора издржава и Анте Фурунџија, командант јединице ХВО "Џокери", која је починила злочине у Лашванској долини, док припадник те формације Мирослав Брало досуђених 20 година издржава у шведском затвору.

У Финској су казне издржали Хазим Делић и Есад Ланџо, осуђени за злочине у логору Челебићи.

Биљана Плавшић која је од недавно на слободи, две трећине затворске казне, од укупно 11 година, одслужила је у женском затвору Хинсберг у Шведској.

Бивша председница Републике Српске, након нагодбе са Тужилаштвом, признала је у октобру 2002. године кривицу за прогон муслимана и Хрвата у 37 општина у Босни и Херцеговини у време рата 1992. године.

Плавшићева је једина жена осуђена пред Хашким трибуналом због злочина против човечности.

У Трибуналу још увек не достају оптуженици Ратко Младић и Горан Хаџић. Највише потешкоћа Хашком суду тренутно задаје Радован Караџић који је поручио: " Не могу да учествујем у суђењу, док не будем спреман". Почетак суђења бившем лидеру босанских Срба одложено је док Трибунал не донесе одлуку о начину наставка процеса.

Према подацима које је објавио Међународни кривични суд за бившу Југославију поступак против Здравка Толимира, тренуто је једини који је у претпретресној фази. На оптуженичким клупама Трибунала, изузев Радована Карадзића тренутно је још петоро Срба.