И после Хага – Хаг

Ово тело окончаће жалбене поступке, поступке преиспитивања пресуда, као и поступке који се тичу непоштовања суда и поновљених суђења, укључујући жалбене поступаке у случајевима против Војислава Шешеља, Радована Караџића, поновљено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, као и случај двоје радикала, Вјерице Радете и Петра Јојића.

У надлежности Механизма је и да надгледа предмете који су прослеђени националним правосудним системима и да надзире извршење казни које су изречене осуђенима у Хашком суду.

Истовремено, ово тело има задатак да брине и о заштити жртава и сведока и пружа помоћ националним правосудним системима, напомињу у Механизму.

Кажу да су они замишљени као мала, привремена и ефикасна институција чије ће се функције и величина временом смањивати.

Тренутно се та институција састоји од три органа – то су судска већа, у којима је 25 судија, затим тужжилаштво и Секретаријат, који пружа административну подршку Механизму.

Сваким од три органа Механизма руководе, стално запослени председник, тужилац, односно секретар, који су заједнички за оба огранка и у Хагу и у Аруши.

Изузев председника, судије раде на даљину и само на позив председника, рекли су Танјугу у Механизму.

Додају да се велика већина судских списа Трибунала за бившу Југославију, који, између осталог, садрже документе у вези с предметима, доказе предочене у судницама, аудио-визуелне материјале и транскрипте суђења из окончаних предмета се већ налазе у надлежности Механизма, док ће остатак бити пребачен на Механизам по затварању Трибунала.

Архиве Трибунала за бившу Југославију налазе се у просторијама Механизма у Хагу, док се други огранак механизма за Руанду налази у Аруши у Танзанији.

Како напомињу у овом телу, укупна количина архива преузетих од Трибунала за Руанду и бившу Југославију који ће се наћи у надлежности Механизма износиће око 10.000 дужних метара физичких списа и око три петабајта дигиталних података, прецизирају у МИЦТ.

С обзиром на то да је велики део јавних судских списа Трибунала за бившу Југославију већ доступан онлајн, дугорочни циљ Механизма је да учини доступним јавности јавне судске списе Трибунала, уз истовремену заштиту поверљивих информација у складу с правним оквиром у којем Механизам делује.

Резолуцијом 1966 (2010), Савет безбедности УН је одредио да ће Механизам деловати на почетни период од четири године, почевши од 1. јула 2012.

Рад Механизма у поступцима који су вођени пред Хашким трибуналом није орочен и биће продужаван одлукама Савета безбедности Уједињених нација, док за то постоји потреба, речено је раније у Механизму.

Уколико Савет не одлучи другачије, наставак рада Механизма одвијаће се у двогодишњим периодима којима ће сваки пут претходити оцена Савета безбедности о напретку његовог рада.