Вештак: Хрватска трага за 929 несталих особа, већином Хрвата

Оптужница Станишића, бившег шефа Службе државне безбедности (СДБ) Србије, и Симатовића, оперативца те службе, терети за ратне злочине над несрбима у Хрватској.

Вештак Вишња Билић, која се питањем несталих иначе бави у Министарству хрватских брањеника, посведочила је да је највише особа за којима се још трага нестало 1991. године.

Од укупно 929 особа чија судбина још није позната, 802 су хрватске националности, прецизирала је она. Већина несталих, њих 502, били су цивили.

Податке о националности и статусу несталих навеле су њихове породице у пријавама хрватским властима, објаснила је Вишња Билић.

Током исказа, она је навела примере особа несталих на неким од локација у Хрватској које су у оптужници против Станишића и Симатовића наведене као попришта злочина.

Тело Ернеста Баће, становника села Даљ у Источној Славонији, који је нестао у лето 1991, пронађено је 2002. у Новом Саду, а идентификовано 2003, казала је Вишња Билић.

По оптужници, снаге под контролом СДБ Србије напале су у и заузеле Даљ у лето 1991, прогонећи, убијајући и пљачкајући несрпско становништво.

За мештанина Илока Јосипа Балога, Вишња Билић је рекла да је, 1991. мртав пронађен на обали Дунава код тог места и да је сахрањен у масовну гробницу на локалном гробљу. Његово тело ексхумирано је 1999.

О последицама напада српских снага на личко село Саборско, у јесен 1991, Вишња Билић је изјавила да је, после рата, присуствовала ексхумацији масовне гробнице у том селу.

Према њеним речима, већина жртава била је старија од 60 година, а пре него што су сахрањене биле су пронађене на згариштима својих кућа.

Ранији сведоци оптужбе изјавили су да су злочине у Саборском починиле српска Територијална одбрана, милиција Крајине и "црвене беретке", формације које је, по оптужници, контролисала СДБ Србије.

Вишњу Билић сутра ће унакрсно испитивати браниоци Станишића и Симатовића.

Станишића (66), који је од 1992. био шеф СДБ Србије, и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95.

У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.

На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја, почело 2009. првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013, Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.