Смањен број лажних дојава о бомби

Виши суд у Београду позив да је бомба постављена у згради добио је последњи пут 2016. године. Евакуисани су запослени и грађани који су се ту затекли. На срећу, дојава је била лажна. Број таквих позива се, кажу, смањио.

"Ми смо имали ситуацију 2010. године да је на дневном нивоу било по три-четири лажне дојаве, тако да сада немамо ту ситуацију, пре свега имајући у виду да је велики број лица која дојављују лажно подметање експлозива, управо процесуирано, да су вођени кривични поступци чак су изречене и казне затвора", истиче Бојана Станковић, портпарол Вишег суда у Београду.

И телефонске дојаве о бомбама прошлог викенда на Јарославској железничкој станици и једном биоскопу у Москви показале су се као лажне. И не само те. Русијом су се прошле недеље лажне дојаве ширирле као епидемија. Због више од 100 анонимних позива, за неколико сати било је евакуисано више од 50.000 грађана. Кремљ то карактерише као телефонски тероризам.

"Ми не знамо ко су људи који стоје иза тога, можемо унапред да их сматрамо делом приче о глобалном тероризму чак иако су потпуно другачијег идеолошког представљања, они су у тој општој атмосфери терора одлучили да због личних фрустрација створе атмосферу панике у земљи у којој живе иако нису муслимани", напомиње војни аналитичар Александар Радић.

Исто тако, додаје Радић, могуће је да такве акције смишљају исламски терористи да би појачали ефекте својих дејстава.

Када не могу директно да нападну, терористи посежу за телефонским тероризмом. Тако опомињу да су присутни.

"Дојавама о постављењу експлозивних направа долазе до важних података о томе како примарна жртва реагује на то и након тога њихови аналитички тимови, терориста, анализирају мере рецимо време колико је потребно да се једна зграда евакуише", напомиње Милан Мијалковски, пуковник ВБА у пензији.

Када држава прими позив, на сваки мора да реагује. На то рачуна и нападач.

"То је изнуривање противника, да њему попусти пажња и ако се то чини систематски дуже време можда ће неко, мада кажем не би смело, кризни штабови морају да испоштују процедуру", додаје Мијалковски.

У Србији, осим што су дојаве о бомбама одлагале суђења, биле су и оне кампањске, најчешће на крају школске године. До сада ниједна није указивала на теорстите.