Још један заштићени сведок на суђењу Станишићу и Симатовићу

Затворена седница је највиши ниво заштите идентитета сведока пред међународним судским Механизмом, правним наследником Хашког трибунала, који суди Станишићу и Симатовићу.

На Tвитер налогу Механизма јутрос је објављено да је псеудоним под којим сведок даје исказ РФЈ-107.

На кратком отвореном делу заседања, из речи председавајућег судије Бартона Хола могло се закључити да сведок није у судници у Хагу већ да сведочи преко видео-везе.

Суђење Станишићу и Симатовићу биће настављено сутра. Првооптужени Станишић процес прати из Београда, где је на привременој слободи на коју га је расправно веће пустило због болести.

Јуче је иза затворених врата сведочио заштићени сведок РФЈ-108.

Јавности је остало недоступно о чему су данашњи и јучерашњи сведок сведочили.

Пре њих, од почетка поновљеног процеса, 13. јуна, на јавним седницама су против Станишића и Симатовића сведочили: РФЈ-153, Радослав Максић, Џон Вилсон, РФЈ-072, Владо Вуковић, РФЈ-066, Марко Миљанић, Лука Бркић и још један заштићени сведок.

Сви су сведочили о улози Станишића и Симатовића у формирању, наоружавању и заповедању српским снагама у самопроглашеној САО Крајини, као и злочинима које су те формације починиле над хрватским цивилима, 1991-92.

Од наставка суђења после летње паузе у раду суда, 22. августа, тужиоци су се усредсредили на напад ЈНА и српских снага на село Шкабрња у Книнској Крајини, у новембру 1991.

По сведоку Миљанићу, који је био командант хрватске одбране села, српске снаге су током напада убиле 75 Хрвата, претежно цивила.

По оптужници, та злодела починиле су формације под контролом СДБ Србије, односно Станишића и Симатовића.

Бившег шефа СДБ Србије Станишића (66) и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.

На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја, почело 2009., првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013. године, Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

Поновљени процес Станишићу и Симатовићу последњи је у којем ће судије утврђивати да ли су бивши званичници Србије криви за ратне злочине у Хрватској и БиХ.

Пред Хашким трибуналом ниједан државни функционер Србије није био осуђен за та злодела.