Одбрана Симатовића: Младић и ЈНА одговорни за злочин у Шкабрњи

Сведок оптужбе Марко Миљанић, који је био командант хрватских снага које су Шкабрњу браниле, прихватио је ту сугестију као "вероватну".

Током унакрсног испитивања, Симатовићев бранилац Владимир Петровић цитирао је запис који је Младић, тада командант Книнског корпуса ЈНА, у своју радну бележницу унео 17. новембра 1991, дан уочи напада на Шкабрњу.

Као један од задатака, Младић у белешци наводи: "Да продрма оклопни батаљон ка Шкабрњи и Надину, да то збрише".

"Квалитетно очистити рејон Надин-Шкабрња", гласила је директива коју је Младић упутио својим снагама.

Симатовићев бранилац сугерисао је сведоку да су "та наређења, нажалост, завршила у трагедији у вашем селу, Шкабрњи".

"Вероватно, нисам сигуран, али вероватно", одговорио је Миљанић.

У јучерашњем главном исказу, Миљанић је изјавио да српске снаге у Шкабрњи, 18. и 19. новембра, убиле 75 Хрвата, "претежно цивила".

Додао је да није видео ко је тачно починио злочине над цивилима у Шкабрњи него је то чуо од очевидаца.

Та Миљанићева сазнања се, по његовим речима, поклапају са извештајима ЈНА да су починиоци били припадници крајишке Територијалне одбране, "добровољци из Србије" и милиција Крајине.

По оптужници, снаге које су починиле злодела у Шкабрњи биле су тада под контролом Службе државне безбедности (СДБ) Србије, односно њеног шефа, првооптуженог Јовице Станишића и оперативца на терену, другооптуженог Симатовића.

У данашњем унакрсном испитивању, бранилац Петровић подсетио је сведока да је јуче први пут поменуо припаднике МУП-а као починиоце, иако је до сада неколико пута сведочио у Хагу.

На питање адвоката да ли је погрешио, Миљанић је узватио: "Не знам, нисам сигуран".

Симатовићев бранилац је за време испитивања сугерисао да је напад на Шкабрњу био војна нужност због близине задарског војног аеродрома Земуник и путева виталних за опстанак ЈНА, чије су касарне у то време блокирале хрватске снаге.

Сведок Миљанић то, међутим, није прихватао тврдећи напротив да је ЈНА гранатирала Задар и Шкабрњу, иако је хрватске снаге нису изазивале.

Данас започет исказ, такође о нападу на Шкабрњу, следећи сведок оптужбе Лука Бркић наставиће сутра.

Симатовића (67) и Станишића (66) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је 29. маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је 15. децембра 2015. кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

Поновљени процес почео је 13. јуна, а Миљанић је осми сведок оптужбе.

Првооптужени Станишић не присуствује судењу у Хагу, зато што га је расправно з веће пустило на привремену слободу до 27. септембра.