Миљанић: Српске снаге у јесен 1991. убиле 75 Хрвата у Шкабрњи

Марко Миљанић, тадашњи командант одбране села од напада који је предводила ЈНА, посведочио је да су му, током тог атака, "убијени отац, брат и седам рођака".

Сведок је рекао да није видео ко је тачно злочине над цивилима у Шкабрњи починио, него је то чуо од очевидаца.

Подвукао је, међутим, да се његова накнадна сазнања подударају са извештајем безбедносног официра ЈНА, мајора Бранислава Ристића да су починиоци били припадници крајишке Територијалне одбране, "добровољци из Србије" и група коју је водио припадник милиције Крајине Горан Опачић.

Тај извештај, који је у судници цитирао тужилац Даглас Стрингер, мајор Ристић је претпостављенима упутио у данима после напада на Шкабрњу 18. и 19. новембра 1991.

По оптужници, снаге које су починиле злодела у Шкабрњи биле су тада под контролом Службе државне безбедности (СДБ) Србије, односно њених званичника Станишића (66) и Симатовића (67).

Сведок Миљанић описао је како је ЈНА, током напада којим је командовао пуковник Ратко Младић, гранатирала Шкабрњу и на село из авиона бацала "касетне бомбе на чијим је кошуљицама писало: Поздрав од ЈНА за Туђманове пацове".

Миљанић је изјавио и да су српске снаге, за време напада, истурале заробљене хрватске цивиле испред и око тенкова ЈНА као "живи штит".

"Кад сам ја хтео да уништим тенк, видео сам око 50 жена, деце и стараца испред и око тенка. Било је иницијативе да се тенк уништи без обзира на то, али ја то нисам дозволио", рекао је Миљанић.

И ту тврдњу сведока, тужилац Даглас Стрингер поткрепио је извештајем мајора ЈНА Ристића у којем су војници потврдили да су хрватски цивили коришћени као "живи штит".

"Иза ЈНА су ишле паравојне формације које су одводиле цивиле и многе убиле", рекао је Миљанић.

У унакрсном испитивању, бранилац првооптуженог Станишића Јан Едвардс питао је сведока ко је тачно напао Шкабрњу.

"Ја сам сигуран за ЈНА и МУП – да ли Србије или Крајине, не знам... За добровољце не знам, чуо сам", одговорио је Миљанић.

Упитан да ли су "локалци" пратили ЈНА, сведок је одговорио да је "тога било". "Поједине жене, међу којима је била и моја мајка, тукли су малолетници... али сви су били у униформама".

На Едвардсову сугестију да су "многи имали замазана лица или маске", Миљанић је узвратио: "Нису сви, ЈНА није, а за њом су ишли ти лешинари".

Одговарајући на питања Станишићевог адвоката, сведок је потврдио да су хрватске снаге у Шкабрњи имале неколико минобацача који су били смештени "150 метара од цркве", као и противтенковски топ.

Назначио је, међутим, да су католичка црква и многе куће у селу биле уништене "два месеца после напада".

Миљанића ће сутра унакрсно испитивати браниоци другопуженог Симатовића.

Оптужница против Станишића и Симатовића

Ратног оперативца СДБ Србије Симатовића и шефа те службе Јовицу Станишића оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013, Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

Поновљени процес почео је 13. јуна, а Миљанић је осми сведок оптужбе.

Првооптужени Станишић не присуствује судењу у Хагу, зато што га је расправно веће пустило на привремену слободу до 27. септембра.