Суђење Станишићу и Симатовићу, сведок давао исказ на затвореној седници

На кратком јавном делу данашњег заседања, Станишићев бранилац Вејн Џордаш уложио је приговор на прихватање одређених доказа током исказа сведока.

О појединостима тог приговора, стране у поступку расправљале су, потом, на затвореној седници.

Затворена седница највиши је ниво заштите идентитета сведока пред међународним судским механизмом, правним наследником Хашког трибунала, који суди Станишићу и Симатовићу.

У складу с тим, јавности нису доступни ни псеудоним под којим сведок даје исказ, нити тема о којој сведочи.

Бившег шефа СДБ Србије Станишића (66) и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-1995 године.

У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја, почело 2009. године, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013. године, Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015. године, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

Поновљени процес Станишићу и Симатовићу последњи је у којем ће судије утврђивати да ли су бивши званичници Србије криви за ратне злочине у Хрватској и БиХ.

Пред Хашким трибуналом ниједан државни функционер Србије није био осуђен за та злодела. Оптужен за злочине против човечности у Хрватској и геноцид у БиХ, 1991-1995, био је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, али он је, пре краја процеса, 2006. године умро у судском притвору у Схевенингену.

Генерала Момчила Перишића, који је био начелник Генералштаба Војске Југославије, апелационо веће Трибунала правоснажно је ослободило кривице, поништивши првостепену пресуду којом је био проглашен кривим за злочине у Сарајеву, Загребу и Сребреници и осуђен на 27 година затвора.

Правоснажну пресуду по оптужници за злочине у Хрватској и БиХ, 1993-1995, чека и Војислав Шешељ, кога је првостепено веће, у марту прошле године, ослободило кривице.

У то време, међутим, Шешељ није био званичник владе у Београду, него лидер Српске радикалне странке.

Пре сведока који је јуче започео сведочење, на поновљеном процесу Станишићу и Симатовићу исказ су, од почетка, 13. јуна, до данас дали још сведоци: РФЈ-153, Радослава Максића, Џона Вилсона, РФЈ-072, Владу Вуковића и РФЈ-066.

Сви су сведочили о улози Станишић и Симатовића у формирању, наоружавању и заповедању српским снагама у САО Крајини, као и злочинима које су те формације починиле над хрватским цивилима, 1991-92.

На суђењу Станишићу и Симатовићу, крајем ове недеље, наступиће једномесечна летња пауза.

Симатовић је затражио да, током паузе, буде пуштен у Србију, на привремену слободу, док Станишић тражи да, због хроничне болести, у Београду остане док тужиоци у Хагу не окончају извођење доказа против њега.

Од када су се у хашком притвору нашли први пут 2003. године, обојицу оптужених је суд више пута пуштао на привремену слободу.

Према подацима његове одбране, Станишић је дуже од шест година провео на привременој слободи, а више од пет година у притвору.