Сведочење иза затворених врата на суђењу Станишићу и Симатовићу

Јавности је остао недоступан псеудоним под којим је сведок дао исказ, као и тема о којој је сведочио.

Од почетка поновљеног суђења Станишићу и Симатовићу, 13. јуна, тужиоци су пред расправно веће, пре данашњег, извели шесторицу сведока: РФЈ-153, Радослава Максића, Џона Вилсона, РФЈ-072, Владу Вуковића и РФЈ-066.

Сви су сведочили о улози Станишић и Симатовића у формирању, наоружавању и заповедању српским снагама у САО Крајини, као и злочинима које су те формације починиле над хрватским цивилима, 1991-92.

Тадашњег челника Службе државне безбедности Србије Станишића (66) и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

На суђењу Станишићу и Симатовићу, крајем ове недеље, наступиће једномесечна летња пауза.

Симатовић је затражио да током паузе буде пуштен у Србију на привремену слободу, док је Станишић тражи да, због хроничне болести, у Београду остане док тужиоци у Хагу не окончају извођење доказа против њега.

Од када су се у хашком притвору нашли први пут 2003, обојицу оптужених је суд више пута пуштао на привремену слободу.

Према подацима његове одбране, Станишић је дуже од шест година провео на привременој слободи, а више од пет година у притвору.

Суђење поновљено после жалбе Тужилаштва 

После првог суђења, које је, после једног неуспелог покушаја, почело 2009. године, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је у мају 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо веће Трибунала усвојило је у децембру 2015. кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

Процес Станишићу и Симатовићу последњи је у којем ће судије утврђивати да ли су бивши званичници Србије криви за ратне злочине у Хрватској и БиХ.

Пред Хашким трибуналом ниједан државни функционер Србије није био осуђен за та злодела. За злочине против човечности у Хрватској и геноцид у БиХ, 1991-95. био је оптужен тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, али је он пре краја процеса 2006. умро у судском притвору у Схевенингену.

Генерала Момчила Перишића, који је био начелник Генералштаба Војске Југославије, апелационо веће Трибунала правоснажно је ослободило кривице, поништивши првостепену пресуду којом је био проглашен кривим за злочине у Сарајеву, Загребу и Сребреници и осуђен на 27 година затвора.

Правоснажну пресуду по оптужници за злочине у Хрватској и БиХ, 1993-95, чека и Војислав Шешељ, кога је првостепено веће у марту прошле године ослободило кривице. У то време Шешељ није био званичник владе у Београду, него лидер Српске радикалне странке.