Сведок: Симатовић заповедао специјалцима који су етнички чистили САО Крајину

"Френки је био главни командант... тим 'френкијевцима' и Државној безбедности", рекао је сведок у исказу посредством видео-везе, скривеног лика и измењеног гласа.

Припадници те јединице које је познавао, према речима сведока, "помагали су ЈНА у чишћењу", односно прогону Хрвата са подручја око Коренице.

"Било је људи који су говорили да је то била акција у Саборском... Прогањање људи који ту живе с огњишта, из кућа, с тог дела где су живели... Путем силе", посведочио је РФЈ-066.

Претходни сведоци као починиоце злочина у Саборском, у новембру 1991, означили су "мартићевце", припаднике милиције САО Крајине, обучаване у логору Голубић код Книна.

РФЈ-О66 је прецизирао да је Симатовић формирао тај логор у мају 1991, а затим га преместио у Кореницу. Симатовића је назвао "главним" у тим логорима.

Бившег начелника СДБ Србије Станишића (66) и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Сведок, који је у Книнској Крајини био од 1990. до 1995, изјавио је да је "много времена заједно провео" са Миланом Мартићем, тадашњим министром унутрашњих послова и председником Републике Српске Крајине (РСК).

Настанак логора за обуку у Голубићу код Книна, с пролећа 1991, РФЈ-066 описао је овако: "На почетку је дошао Френки, знао сам да је радио за Службу државне безбедности (СДБ) Србије и довео је инструкторе", међу којима су били "Фића", "Раде" и Капетан Драган.

Припадник СДБ Србије Драган Филиповић-Фића после рата је своје деловање у САО Крајини описао у књизи.

База "Црвених беретки" у Кули у Србији названа је по Радославу Костићу Радету, који је погинуо 1994. године.

Сведок је изјавио да је "главни за обуку био Френки... Он је био задужен и за опрему и за финансије и за возила... Све је то долазило с Френкијем, он је то обезбеђивао".

Сведок је прецизирао да је Симатовића у Книну видђао "дневно по неколико пута", када је долазио код Мартића у полицијску станицу.

О положају Симатовића и његових људи у Книну, РФЈ-066 је рекао: "Њему су били сви одговорни, нико им није могао ништа, имали су све привилегије. Имао је све што је хтео".

У то време, Симатовић и његови људи, казао је РФЈ-066, "нису поштовали официре ЈНА".

Све то је, по сведоку, накнадно створило проблеме, па је СДБ РСК 1992. била "распуштена", а њени припадници блиски Симатовићу потом су пребачени у Београд, у СДБ Србије.

"Највећи проблем је створио Френки... Цела ситуација око слања информација у Београд и банчења по кафанама - све је довело до тога. Етикетирали су се људи - за и против Френкија".

Као доказ да су "Френкијевци" из РСК 1992. били пребачени у СДБ Србије, тужитељка Грејс Харбор (Граце Харбоур) предочила је лични досије једног од њих, Зорана Рајића, за кога је сведок рекао да је био Симатовићев возач.

РФЈ-066 наставља сведочење. Првог дана сведоковог исказа у судници није било првооптуженог Станишића који је болестан.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, у оквиру удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу почело је 13. јуна.

После првог суђења, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013, Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице. Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.