Одбрана Симатовића о исказу сведока РФЈ-153

Сведок - тадашњи припадник савезне, југословенске, СДБ, који је у то време био на попришту збивања - делимично се, током унакрсног испитивања, сложио са Симатовићевим браниоцем. Није, међутим, одустао од сведочења да је СДБ Србије била актер ратних збивања у Книнској Крајини, источној Славонији и Барањи.

Бивши шеф СДБ Србије Јовица Станишић (66) и његов помоћник Франко Симатовић-Френки (67) оптужени су за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95.

Четири тачке оптужнице терете их за злочине против човечности, а једна за кршење закона и обичаја ратовања.

По оптужници, Симатовић и Станишић били су учесници у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана с великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу злочиначког удружења био је, тврде тужиоци, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

У осврту на сведокову изјаву да су у Барањи у јесен 1991. деловале српске паравојске попут "Френкијеваца" и "Аркановаца", који су по оптужници били под контролом СДБ Србије, бранилац Владимир Петровић тврдио је да "Бели орлови" нису били формација Српског покрета обнове (СПО) Вука Драшковића, како је РФЈ-153 изјавио.

"Ја сам тако чуо", одговорио је сведок, додајући и да "није чуо" да је, по тврдњи одбране, оснивач "Белих орлова" био београдски режисер Драгослав Бокан.

Симатовићев адвокат казао је да је, по сведоковој изјави, међу "Белим орловима" у Белом Манастиру октобра 1991. био и члан СПО Ђорђе Божовић-Гишка, који је "био убијен средином септембра у Лици у није могао да буде ту".

РФЈ-153 узвратио је да је то "сазнао пре месец дана".

Сведок је као тачну прихватио сугестију браниоца Петровића да су се "тим крајевима кретали разни људи за које се није знало ни ко су, ни шта су, ни ко их је послао, ни за кога, ни против кога раде".

Исказ сведока да су тада у Белом Манастиру српски снајперисти убијали људе на улицама, Симатовићев адвокат је означио као противречну тврдњи самог РФЈ-153 да су из града већ биле истеране хрватске снаге.

Сведок је, међутим, остао при изјави да је био очевидац једног таквог убиства. Изјаву сведока да је у мају 1991. СДБ Србије у Книну обучавао тамошње српске снаге, одбрана је настојала да прикаже у контексту напора Хрватске да се отцепи од СФРЈ.

Осим што се сложио да је тим тежњама био угрожен уставни поредак савезне државе, РФЈ-153 рекао је да није знао да је на дан када је стигао у Книн, 15. маја 1991, био одржан референдум о независности Хрватске. Није се "могао сетити" ни шта је "балван револуција".

Прихватајући сугестију Симатовићевог браниоца да су се у то време, у земљу враћали "усташки и четнички емигранти", сведок је рекао да су се усташки емигранти "укључили у редовне хрватске снаге".

"Познати четнички војвода, поп (Момчило) Ђујић боравио је на подручју Книнске Крајине", посведочио је РФЈ-153.

Од краја Другог светског рата, када је побегао у САД, до своје смрти 1999. Момчило Ђујић није се враћао на територију СФРЈ, у којој је сматран ратним злочинцом. Суђење Станишићу и Симатовићу биће настављено сутра, исказом другог сведока оптужбе.

После првог суђења, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је 29. маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је 15. децембра 2015. кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.