Зашто је ДБ пратио Драшковића

Бивши заменик начелника Београдског центра Државне безбедности Веселин Лечић изјавио је на суђењу бившим колегама оптуженим за помагање у покушају убиства Вука Драшковића у Будви 2000. године да су оптужени ишли у Будву да би шпијунирали Драшковићеве контакате са америчким дипломатама, једним од браће Хил.

Сведочећи у Окружном суду у Београду, Лечић је рекао да су Стеван Баста и Ратко Ромић, по налогу оптуженог Милана Радоњића, отишли у Будву да "опсервирају Драшковићев стан" ради постављања прислушних уређаја.

Праћење Драшковића који је, према Лечићевим речима, био "класификован као унутрашњи непријатељ", било је "приоритет службе" и тадашњи председник Врховног суда Србије одобрио је све расположиве мере праћења - праћење кретања, прислушивање телефонских разговора, отварање поште и слично.

Радоњић је, према Лечићевим сазнањима, наложио Басти и Ромићу да оду у Будву, јер је мером "контрола међународног телефонског саобраћаја" добијен податак да ће се Драшковић срести са америчким дипломатом Николасом Хилом, братом Кристофера Хила, пошто су браћа Хил били "предмет интересовања службе.

Лечић је потврдио одбрану Басте и Ромића да је њихов задатак био да фотографишу Драшковићев стан ради постављања "средстава прислушне технике", односно да "покрије контакт" Драшковића и Хила у хотелу "Могрен" или хотелу "Милочер".

"Баста ми је после донео албум са фотографијама Драшковићевог стана, а Ромић није успео да покрије контакт са Хилом, па смо закључили да тог контакта вероватно није ни било јер га нису потврдили ни Баста, ни Ромић", рекао је Лечић.

Према његовим речима, у то време више није било сарадње српске и црногорске службе безбедности, па ДБ Србије није могао ништа да тражи од колега из Црне Горе, чак ни мере прислушкивања.

Драшковића чувао црногорски МУП

Лечић је додао да је Драшковић током боравка у Црној Гори имао обезбеђење црногорског МУП-а.

Весна Зарић-Јоксић, која је у ДБ-у радила као репродуктер, односно сачињавала транскрипте прислушкиваних разговора, рекла је да је прислушкиван телефон у Драшковићевом стану у Београду и да је добијала снимке његових разговора са супругом Даницом Драшковић која га је звала из Београда.

Зарић-Јоксић посведочила је да је радила на дан покушаја атентата и да је око 20 сати Басти предала транскрипт телефонског разговора супружника Драшковић.

Према оптужници, Баста и Ромић су, по наређењу Радоњића, пратили Драшковића и сликали његову кућу у Будви, а затим те фотографије предали бившем начелнику ДБ-а Радомиру Марковићу, који је поступао по налогу тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића.

Према речима Мијатовића, пошто је 2001. године добио информације да су некадашњи начелници за унутрашњи и спољни екстремизам у Београдском центру Баста и Ромић били у Будви током 2000. године, он је одлучио да их саслуша у својству заменика начелника ДБ.

Марковић је, наводи се у оптужници, спорне фотографије предао непосредним извршиоцима покушаја убиства Драшковића који су због тога правоснажно осуђени у Специјалном суду.

Оптужени су се у досадашењем току суђења бранили да је сликање Драшковићеве куће обављено ради испитивања услова за постављање прислушних уређаја, као и да је праћен због сумњи да ће се састајати са људима из америчних и руских обавештајних служби. Радоњић, Баста и Ромић бране се са слободе.