Суд у Колмару поново одлаже доношење одлуке о изручењу Харадинаја?

На седници суда која је заказана за четвртак у 13 сати биће разматрани евентуални одговори српског Министарства правде на питања суда, прецизирала је у изјави за Танјуг портпарол суда Сандра ди Роса.

Упитана шта може да се очекује на том заседању, Ди Роса је навела да ће истражно веће вероватно одложити одлуку ради разматрања за неко наредно рочиште.

Министарство правде Србије је пре десетак дана проследило француском суду одговоре на додатна питања, које је дало српско Тужилаштво за ратне злочине које води истрагу против Харадинаја због сумње да је починио ратне злочине на Косову и Метохији.

Апелациони суд у Колмару је почетком месеца тражио да му се до краја марта доставе појашњења законских одредби које се односе на дела за која се Харадинај терети у Србији.

Једно од питања француског суда било је ког датума је у кривично право Србије унет члан 142, став 1, Кривичног законика Србије, који предвиђа кажњавање ратних злочина против цивилног становништва.

Такође, питање је и да ли су одредбе тог члана биле важеће између 12. и 20. јуна 1999. године, када су почињена дела за која се Харадинај сумњичи.

Суд у Колмару се, поред осталог, интересовао и које су максималне казне предвиђене за то дело и да ли одредбе српског закона омогућавају гоњење за дела за која се терети Харадинај, те које правне одредбе важе за застаревање кривичних дела у српском праву.

Француски суд је већ у два наврата одлагао одлуку о захтеву, односно давање мишљења поводом захтева Србије за изручење Харадинаја.

Тај суд има задатак да утврди испуњеност услова за изручење које предвиђа Европска конвенција о екстрадицији, која не орочава доношење одлуке, док се поступак одлучивања тог суда води у складу са процесним законима Француске.

Уколико Апелациони суд у Колмару да негативно мишљење о захтеву Србије, изручење Харадинаја неће бити могуће.

После тога, Харадинај ће бити слободан да напусти Француску, а Србија не би имала право да се жали на одлуку.

Уколико пак Апелациони суд утврди да су испуњени услови за изручење Харадинаја, коначну одлуку о изручењу донеће француска влада, навела је портпаролка суда у Колмару Сандра Ди Роса у ранијој изјави за Танјуг.

Харадинај, некадашњи вођа ОВК-а и лидер Алијансе за будућност Косова, ухапшšен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по Интерполовој потерници на захтев Србије.

Србија је потом упутила Француској захтев за његово изручење.

Он је недељу дана касније пуштен да одлуку суда о захтеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено да напушта територију Француске.

Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а у јануару је прошšирена новим оптужбама и новим доказима који су прослеђени суду у Колмару.

Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КиМ, али је 2012. правоснажно ослобођен свих оптужби.

Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КиМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.