АФП: Да ли ће Специјални суд донети правду за неалбанске жртве?

Француска агенција наводи да ће Специјални суд судити за злочине које су починили припадници ОВК.

Агенција констатује да је злочинима почињеним против Срба, Рома и Албанаца који нису сарађивали са ОВК придата слаба пажња, за разлику од злочина за које се терете српске снаге.

"Нико није адекватно кажњен ни праведно осуђен. Изложени смо дискриминацији од самог почетка наше тужне приче", каже за АФП Наташа Шћепановић, која је на челу Асоцијације породица српских жртава.

Маринко Ђурић, чији је отац са још шест рођака одлучио да остане у Истоку, иако су 1999. спрске снаге почеле са повлачењем, а снаге НАТО-а још нису биле на терену, каже: "Веровали су да су безбедни пошто нису починили никакав злочин."

Ситуација се у међувремену погоршала и за 29. јун је била предвиђена евакуација.

Нико их више није видео, наводи АФП.

"Њих шесторо је убијено, а седми члан породице је нестао и ништа не знамо о његовој судбини", каже Ђурић.

За Беријану Мустафу, 35-годишњу албанску новинарку, Специјални суд је "последња нада".

Њен отац Џемајл Мустафа био је саветник бившег косовског председника Ибрахима Ругове и политички противник ОВК.

Убијен је испред куће 2000. године, након писања критичког чланка о ОВК.

"Уколико суд не успе да установи одговорност, затворићу то поглавље свог живота и више нећу чекати", каже Беријана Мустафа.

Мишко Деверџић, чији је отац нестао након што су га припадници ОВК одвели на саслушање у марту 1999, указује на то да Србе сматрају одговорним за тај сукоб и да су српске жртве "жртве другог реда".

Деверџић је отишао са Косова, али се касније вратио како би покушао да од комшија Албанаца сазна нешто о очевој судбини.

Како каже, један од њих му је рекао: "Знам шта се догодило, али не могу да ти кажем".

У том контексту, АФП наводи да ће Суд морати да ради са окрњеним доказима, пошто су неки сведоци мртви, док други можда не могу да се сете детаља.

Безбедност је такође проблем, истиче француска агенција, наводећи да је током ранијих процеса против ОВК више сведока нестало или умрло под сумњивим околностима.

Суд ће радити у Хагу управо како би се осигурала безбедност сведока.

"Моја порука је да нико не треба да сумња да је ово веома озбиљан подухват", поручио је у септембру главни тужилац Дејвид Швендимен.

АФП подсећа и на то да је овог месеца именовано 19 међународних судија Специјалног суда.

Суд ће водити судске поступке о наводима који проистичу из Извештаја Парламентарне скупштине Савета Европе од 7. јануара 2011, а у којем се износе наводи о тешким прекограничним и међународним кривичним делима.

У том извештају, специјални известилац СЕ Дик Марти писао је о злочинима ОВК над отетим Србима на Косову и у Албанији, и изнео сумње да су некима од њих у Албанији вађени органи, којима је касније трговано.

"Не може и не сме бити једне правде за победнике и друге за губитнике", написао је својевремено у извештају Марти, подсећа АФП, наводећи да Марти терети Хашима Тачија, садашњег косовског председника, као вођу мафијашке мреже одговорне за убиства и незаконита привођења.

Међу могућим оптуженицима могли би да се нађу бивши команданти ОВК Рамуш Харадинај и Фатмир Љимај, којима је већ суђено пред Хашким трибуналом, наводи АФП.

Суд чије ће седиште бити у Хагу, има надлежност за злочине почињене од 1998. до 2000. године.

О злочинима ОВК писала је бивша тужитељка Хашког суда за жочине почињене на територији бивше Југославије Карла дел Понте у својој књизи "Лов: Ја и ратни злочинци".