Бајрушевићевој пет година затвора, Кертес ослобођен

Истом пресудом је од Бајрушевићеве наложено одузимање имовинске користи од преко 7.062.451,54 евра. Она је осуђена због злоупотребе положаја одговорног лица у продуженом трајању.

Пресудом су ослобођени оптужбе Миодраг Праиловић и Предраг Јонанчић, Валентин Петров и Михаљ Кертес.

То је првостепена пресуда, изречена 10 година после почетка кривичног поступка, 2007. године.

Осуђени и тужилаштво за организовани криминал имају право да уложе жалбу на пресуду Апелационом суду у Београду.

Према наводима раније саопштене оптужнице, Кертес је, у договору са Бајрушевићевом, давао налоге радницима Царине, на граничним прелазима Келебија, Прешево и Батровци, да се контингенти предузећа "Треф рентакар", које је водила Бајрушевићева, пуштају без провере документације и прегледа робе.

Бајрушевићева је, према оптужници, са Петровим, Праиловићем и Јованчићем, фалсификовала пословну документацију, тако да је лажно приказивала да су увезене цигарете плаћене више од стварне цене.

Документација је фалсификована, наводи се у оптужници, тако да приказује да су цигарете увезене преко три оф-шор компаније које је контролисала Бајрушевићева, а контингенти су само пролазили кроз нашу земљу за Мађарску.

Истрага против ове групе покренута је током 2007. године, а за то време Бајрушевићева је била ван земље, па је за њом била расписана потерница.

Међутим, пошто је суд у марту 2007. године прихватио њено јемство од 370.000 евра, које је понудила преко адвоката, и повукао Интерполову потерницу, она се вратила у земљу.

У том случају, истрага због шверца цигарета се својевремено водила и против Марка Милошевића и Мирјане Марковић.

Марко Милошевић је под сумњом да је у шверц ушао са Владимиром Ковачевићем, после чијег убиства је посао наставила његова удовица – Бојана Бајрушевић.

Удовица и син некадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића у међувремену су побегли из Србије и добили у Руској Федерацији статус избеглица, па је кривични поступак против њих у прекиду.

Бојана Бајрушевић је на почетку суђења негирала све наводе оптужнице, тврдећи да никада није имала везе шверцом цигарета.

Она је указала на то да је фирму "Треф рентакар", чији су камиони према оптужници преко границе пуштани без провере документације и прегледа робе, наследила после смрти супруга Владимира Ковачевић 1997. године.