Kараџић сведочио у корист Крајишника

Караџић, који је и сам оптужен за геноцид над несрбима у БиХ, појавио се пред Трибуналом као сведок Крајишникове одбране у расправи о жалби коју је Крајишник уложио на првостепену пресуду којом је осуђен на 27 година затвора због злочина над босанским Муслиманим и Хрватима 1992. У то време, Крајишник је био председник Скупштине РС.

Према одлуци апелационог већа Трибунала, Крајишник, који се брани сам, није у судници испитивао Караџића, већ је у спис увео Караџићеву писану изјаву, чију је истинитост сведок потврдио пред судијама.

"Господине Караџић, можете ли да потврдите да је ваша изјава тачна и да бисте исту изјаву дали у судници", питао је Крајишник на почетку расправе.

"Да, сасвим", одговорио је Караџић, а потом је његова изјава уведена међу доказе.

Потом је унакрсно испитивање Караџића започео тужилац Алан Тигер. Караџић је у изјави навео да - супротно налазима из пресуде Крајишнику - он и Крајишник "нису управљали РС као личним феудом".

"Крајишник се није мешао у деловање владе, изван његовог положаја у парламенту, а није имао ни утицај на деловање војске. Крајишника никада нисам видео као свог приватног премијера. Крајишник никада није био човек број два у РС", пише у Караџићевој изјави.

Без икаквог Крајишниковог утицаја на Војску и МУП РС

Караџић је посведочио и да "етничко раздвајање од муслимана никада није било Крајишникова опсесија, нити политика српског вођства". Када је рат у БиХ избио, Крајишник "није имао никакву контролу и није био у војном ланцу команде", тврдио је Караџић.

За шест стратешких циљева које је у мају 1992. подржала Скупштина РС - међу којима су и раздвајање Срба од друга два народа; подела Сарајева и "уклањање Дрине као границе" - Караџић је тврдио да су изражавали "политички став" и да их парламент никада званично није усвојио.

Караџић је у писаној изјави нагласио и да Крајишник никада није био члан "проширеног Председништва РС", пошто то тело није ни постојало. Чланове Председништва - Караџића, Биљану Плавшић и Николу Кољевића - Крајишник је само по позиву информисао о активностима Скупштине РС.

Крајишников посао је био да у демократској атмосфери управља седницама парламента". При том, он није утицао на посланике, нити је био члан вођства Српске демократске странке.

Караџић је изјавио и да Крајишник није имао никакав утицај ни на деловање Војске и МУП РС. Посведочивши да "Крајишник није дао ниједно наређење Главном штабу ВРС", Караџић је потврдио да је постављање Ратка Младића за команданта ВРС било "и мој избор, пошто су ми га препоручили други официри".

Некадашњи лидер РС негирао је и да је Крајишник имао икакве везе са "кризним штабовима" СДС и "ратним председништвима" у општинама широм БиХ који су према пресуди спроводили политику етничког чишћења несрба, што и Караџић и Крајишник оповргавају.

Крајишник није био овлашћен да отвара истраге о злочинима

По Караџићевој изјави, Крајишник није био овлашћен да отвара истраге о тврдњама да су почињени ратни злочини, а МУП и војска РС нису били дужни да њему подносе извештаје.

Тужилац Алан Тигер доказивао је на расправи о жалби Момчила Крајишника пред Хашким трибуналом да је насилно раздвајање Срба од других народа у БиХ било циљ врха Републике Српске, а сведок одбране Радован Караџић је остао при исказу да то није истина.

Током унакрсног испитивања, тужилац Тигер је предочио шест стратешких циљева које је Скупштина РС, под председништвом Крајишника, усвојила у мају 1992., а међу којима су, како је навео, били "раздвајање Срба од друга два народа", "уклањање Дрине као границе" и "подела Сарајева".

Тадашњи председник РС Караџић узвратио је да су "ти циљеви били у складу са Кутиљеровим мировним планом, односно Лисабонским споразумом из марта 1991. које су босански Муслимани прво прихватили, а затим одбацили.

Караџић: Српску републику у БиХ понудила нам Европа

"Европска заједница нам је тада понудила српску државу, односно републику у БиХ. Ми од Кутиљеровог плана у марту 1991. никада нисмо одустали. Увек смо тражили да БиХ буде балканска Швајцарска, да се кантонизује", рекао је Караџић.

Додао је да је "уклањање Дрине као границе" подразумевало да та река престане да дели "католички, православни и исламски свет", а не Србе на две обале. Караџић је, како је рекао, заговарао "меку", "европску" границу на Дрини.

Караџић је остао при тим тврдњама и пошто му је тужилац Тигер цитирао више докумената Војске РС и изјаву њеног команданта Ратка Младића о томе да је ВРС силом остварила циљеве које је поставио политички врх.

Судије су Караџићу дозволиле да не одговори на више питања тужиоца заснованих на документима о етничком чишћењу несрба и злочинима, после приговора његовог адвоката Питера Робинсона да би одговорима могао оптужити сам себе.

Није војска створила РС

Караџић је, међутим, негирао да је војска створила РС, тврдећи да је српски ентитет постојао и пре оснивања ВРС.

Тужилац Тигер је доказивао и да је Крајишник био члан проширеног Председништва РС у критично време, предочавајући више докумената и записника о томе. Караџић је то негирао, тврдећи да проширено и ратно Председништво нису постојали, а да су чланови Председништва били само он, Биљана Плавшић и Никола Кољевић.

На питање судије Теодора Мерона, Караџић је негирао и налаз из првостепене пресуде Крајишнику да је он био "човек број један, а Крајишник човек број два" у Републици Српској.

"Крајишник је имао углед, стечен још у заједничкој скупштини БиХ, као помирљив преговарач...Али, овлашћења није имао никаква, осим да припреми заседања Скупштине РС и да их води демократски. Ја не сматрам да сам био број један. Број један била је Скупштина, број два Председништво, а број три Влада РС", казао је Караџић.

Расправа о жалби Крајишника је завршена, а апелационо веће Трибунала накнадно ће му изрећи правоснажну пресуду.

У првостепеном поступку, Крајишник, бивши председник Скупштине Републике Српске, осуђен је на 27 година затвора због прогона и других злочина над несрбима током рата у БиХ, 1992 године.

Истовремено, судско веће је Крајишника ослободило оптужбе за геноцид. Крајишник је на ту пресуду уложио жалбу. После Караџићевог хапшења, крајем јула, Крајишник га је позвао као сведока одбране, а апелационо веће Трибунала је то одобрило.

Караџић је оптужен за геноцид над муслиманима и Хрватима, као и за злочине против човечности за време рата у БиХ 1992-95. Ухапшен је у Београду крајем јула, после 13 година скривања.