Расправа о жалбама на пресуду Трибунала лидерима босанских Хрвата у марту 2017.

Трибунал је саопштио да ће о жалбама неправоснажно осуђених, али и Тужилаштва, расправљати од 20. до 24. марта, а затим и 27. и 28. марта 2017.

Јадранка Прлића је првостепено веће Трибунала крајем марта 2013. неправоснажно осудило на 25 година затвора због злочина над Муслиманима у западној Херцеговини и средњој Босни, 1993-94.

Прлић је у време злочина био премијер самопроглашене Хрватске Републике Херцег-Босна. Петорици његових сарадника, суд је тада изрекао казне од 10 до 20 година затвора.

Министру одбране ХРХБ Бруну Стојићу, начелнику Главног штаба Хрватског већа одбране Слободану Праљку и заменику команданта ХВО Миливоју Петковићу, Трибунал је изрекао затворску казну од 20 година.

Валентин Ћорић, командант војне полиције ХВО, осуђен је на 16 година затвора, а председник комисије за размену заробљеника ХРХБ Берислав Пушић на затворску казну од 10 година.

На ту пресуду жалбе су уложила сва шесторица неправоснажно осуђених, али и хашко Тужилаштво, које је затражило знатно оштрије казне.

Прлић и остали проглашени су кривим за кампању прогона Муслимана из осам општина у западној Херцеговини и средњој Босни од пролећа 1993. до пролећа 1994. која је укључивала убиства, силовања, депортације, нечовечно поступање, противправно затварање, нехумана дела, уништавање и одузимање имовине, безобзирно разарање насеља и културних и верских објеката, принудни рад и противправно терорисање цивила.

Та злодела - квалификована као злочини против човечности, кршење закона и обичаја рата и тешке повреде женевских конвенција - почињена су у општинама Мостар, Чапљина, Љубушки, Прозор, Столац, Вареш, Горњи Вакуф, Јабланица.

Пресудом је утврђено да су ти злочини почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било успостављање "хрватског ентитета, делимично у границама Хрватске бановине из 1939. године", насилним и трајним протеривањем муслиманског становништва из осам општина у БиХ.

Циљ стварања ентитета Хрватске Републике Херцег-Босна, према пресуди, био је "поновно уједињавање хрватског народа", будући да је злочиначким планом било предвиђено да се он "или уједини са Хрватском, у случају да распада БиХ" или остане у БиХ "с тесним везама с Хрватском".

Тужиоци су то назвали успостављањем "Велике Хрватске".

Трибунал је пресудио да је у осмишљавању тог злочиначког подувхата учествовао тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, а да га је у БиХ остваривала, поред Хрватског већа одбране - оружане формације босанских Хрвата - и војска Републике Хрватске.

Као учеснике у злочиначком подухвату, поред Туђмана и оптужених, у пресуди су наведени и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак и начелник Генералштаба ХВ Јанко Бобетко који су "координисали деловање" с оптуженима.

Према пресуди, ХВО је с пролећа 1993. напао Муслимане у западној Херцеговини и средњој Босни, незаконито притварајући цивиле под нехуманим условима у више логора, где су мушкарци злостављани и убијани, а жене подвргаване сексуалном насиљу.

После неког времена, ХВО је, по пресуди, Муслимане протеривао на територију под контролом Армије БиХ или у треће земље, најчешће - преко Хрватске.

Хрватске снаге "систематски су протеривале Муслимане из западног Мостара" из западног у источни део града, задржавајући мушкарце у логору Хелидром, без обзира да ли су били војници или не, где су подвргавани злостављању, а неки су и убијени. Као пример сексуалних злодела при прогону муслиманског становништва из западног Мостара, у пресуди је наведено силовање једне 16-годишње девојке.

На исти начин, ХВО је третирала и Муслимане у логорима Војно, Дретељ и Габела у западној Херцеговини.

По затварању логора 1994, Муслимани су били приморани да потпишу да ће отићи у треће земље или на територију под контролом Армије БиХ.

Источни Мостар је од лета 1993. до априла 1994 био "под опсадом" ХВО, која га је интензивно гранатирала, убијајући цивиле. Хрватске снаге ускраћивале су муслиманском становништву хуманитарну помоћ, погоршавајући животне услове у источном делу града.

Пресудом је утврђено да је 8. октобра 1993. "један тенк ХВО цео дан пуцао по" Старом мосту у Мостару, који је сутрадан срушен.

У пресуди је, као посебно бруталан, издвојен злочин у селу Ступни До у општини Вареш, где је ХВО, 23. октобра 1993. убила 36 особа, међу којима је било и троје деце, починивши и силовања.

Неправоснажна пресуда Прлићу и другима најдужа је у историји Трибунала и има 2.620 страница.

Сви оптужени су се у априлу 2004. добровољно предали Трибуналу, а у септембру исте године су пуштени на привремену слободу до почетка суђења, крајем априла 2006.

Од окончања суђења у фебруару 2011. Прлић и саоптужени су, такође, били на привременој слободи у Хрватској, али су од изрицања пресуде, у марту 2013, сви поново у притвору Трибунала у Схевенингену, осим Пушића који је казну већ издржао, али су се тужиоци жалбом затражили да она буде продужена.