Јеврејске општине хоће на суд против рехабилитације Недића

Због противљења рехабилитацији председника српске владе у време Немачке окупације као противиник рехабилитовања, сличан захтев о којем такође није одлучено поднео је и СУБНОР.

Више јавно тужилаштво у Београду је затражило списе предмета на увид, као што је то чинило и у поступку за рехабилитацију Драгољуба Михаиловића, а судија је најавила да ће им бити достављени.

Пуномоћник Савеза јеврејских општина Бранислав Чубрило предложио је суду да прекине поступак по захтеву за рехабилитацију, док Више тужилаштво не изврши увид у предмет и не одлучи да ли ће супротставити захтеву за рехабилитацију.

Чубрило је позивајући се на став Врховног суда Србије из 2006. године рекао да сматра како СЈО има право да се заједно са тужилаштвом супротстави рехабилитацији Недића.

Пуномоћник предлагача рехабилитације адвокат Зоран Живановић указао је да је овај поступак према Закону за рехабилитацију једностраначки, односно да не може да постоји друга или супротстављена страна.

Живановић је подсетио да је током процеса за рехабилитовање Михајловића, Апелациони суд правоснажно одлучио да СУБНОР као и нека друга удружења која су се противила рехабилитовању, немају право учешћа у поступку.

Чубило је након тога оценио да његово присуство није потребно јер суд још није донео одлуку о учешћу СЈО у поступку, па је напустио судницу.

Након ове полемике, данашњем рочишту испитан је као сведок историчар Драган Алексић из Института за новију историју Србије.

Алексић је најпре говорио о ширем контексту последица окупације у којима је била тадашња Србија, као и о немачкој експлоатацији природних ресурса Србије.

Што се тиче Милана Недића, историчар је посведочио да је Недић поднео оставку и претио самоубиством када је Немачка затражила испоруку 100.000 тона жита преко уговореног контигента, јер хране већ није било довољно за српско становништво.

Оставка није усвојена, али је Немачка брзо повукла свој захтев.

Упитан ко је спроводио геноцид над Јеврејима, Алексић је навео да су одлуке о убиствима Јевреја спроводили искључиво Немци, док је српска специјална полиција учествовала у хапшењима Јевреја који су се скривали.

На данашње рочиште нису дошли сведоци који су уредно позвани некадашњи новинар Политике Антоније Ђурић и директор Музеја за геноцид Вељко Ђурић Мишина.

Пред почетак суђења у ходнику је дошло до инцидента када је (из неспоразума) један потенцијални сведок вређао пуномоћника СЈО речима "комунисто, кољачу деце".

Такође током рочишта, испред зграде суда противници рехабилитације певали су комунистичке песме и скандирали увреде Недићевим наслединцима.

Недићеви потомци затражили су од суда да поништи Уредбу Владе ФНРЈ којом је Милан Недећ проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права, односно да га рехабилитује.

Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница. Наводно је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено где је сахрањен.

Поступак по захтеву за рехабилитацију изазвао је негодовања у јавности, будући да један део грађана сматра да је Недић злочинац и да суд треба да одбије рехабилитацију.