Драшковић, Вукотић и Спасић слободни до правоснажне пресуде

Одлука о којој је јуче известио Танјугов дописник из Брисела, а према којој су два контроверзна бизнисмена Андрија Драшковић и Веселин Вукотић и некадашњи припадник Државне безбедности Божидар Спасић осуђени за убиство Енвера Хадрија – првостепена је пресуда, на коју се могу жалити.

Пресуда би по жалби могла да буде укинута, преиначена или потврђена, а извршење може да се тражи по правоснажности осуђујуће пресуде. Међутим, Устав Србије забрањује изручење сопствених држављана земљама са којима немамо билатерални уговор који би то дозволио.

Министарка правде Нела Кубуровић јуче је потврдила да Белгија за сада није послала замолницу за њихово изручење, напомињући да, чак и да таква замолница стигне, Србија и Белгија немају уговор о међусобном изручењу држављана, тако да би Белгија заправо могла да тражи само извршење правоснажне судске одлуке.

У случају да пресуда буде укинута по жалби и да буде наложено ново суђење, Србија би могла да тражи да се суђење понови у нашој земљи, а ту опцију ће тражити, како је најавио, и Вукотићев бранилац Зденко Томановић.

Пре два дана је саопштио да ће затражити од српског Министарства правде да се заложи да Белгија уступи Србији то суђење, тврдећи да постоји низ неправилности у процесу који је вођен у Белгији.

Томановић је подсетио на то да је Вукотић, због сумње да је учествовао у убиству Хадрија, провео у притвору у Бриселу три и по године, доказујући “незаконитост и неверодостојност доказа” против њега, након чега је 2009. године пуштен на слободу.

Тада је заправо из Белгије изручен Србији ради суђења за убиство Душка Бошковића у Пржњу 1997. године, за које суђење још траје пред Вишим судом у Новом Саду, а наставља се 26. јануара 2017. године.

"Нема доказа за позивање на одговорност"

Након вести о пресуди бриселског кривичног суда, окривљени и њихови браниоци медијима су изјавили да никада нису позивани на то суђење, да нема законских доказа на основу којих би били позвани на одговорност, као и да немају везе са тим убиством.

Драшковић и Спасић су на слободи у Србији, док је Вукотић у кућном притвору због поступка који се против њега води у Вишем суду у Новом Саду.

Хадри је убијен 25. фебруара 1990. године у свом аутомобилу, хицима из другог возила, приликом заустављања на семафору у бриселској општини Сен Жил.

Суд је закључио да је у питању политичко убиство које су организовале обавештајне службе бивше Југославије, уз логистичку подршку "београдског подземља".

Због тога је Спасић, као бивши шеф специјалног тима Службе државне безбедности, осуђен као наручилац убиства Хадрија, а Драшковић и Вукотић као извршиоци.

КРИК је претходних дана писао да Спасић не ради у служби од 1993. године, међутим, позивајући се на податке из истраге белгијског правосуђа, КРИК тврди да је Спасић посредством полицијског инспектора Мирослава Бижића (убијеног 1996. године у Београду) дошао у контакт са групом београдских криминалаца и послао их у Белгију да обаве ликвидацију.

Према наводима КРИК-а, планирано је да ликвидацију најпре обаве покојни Јусуф Булић и Кристијан Голубовић, али у томе нису успели, па су ангажовани Вукотић и Драшковић.

Бижић је убијен 1996. године у Београду, али то убиство никада није решено.

"Суђење по приватној тужби Хадријеве породице"

Спасић је раније рекао да није добио позив белгијског суда за суђење и да су га белгијски истражитељи пре седам-осам година саслушали поводом убиства Хадрија.

Неколико дана касније је, како је навео, усмено обавештен да немају доказе против њега, те сматра да је суђење покренуто по приватној тужби Хадријеве породице.

Спасић је такође потврдио да је служба проверавала Хадрија, јер је био активан члан терористичке албанске емиграције, а своје терористичке активности је маскирао кроз организацију за људска права.

"Новац који су албански емигранти прикупљали у добротворне сврхе он је користио за куповину оружја које је слао на Косово. Тим новцем је убијено преко 20 полицајаца на Косову", испричао је Спасић 7. новембра.

У време када је у Бриселу усред дана изрешетан из аутомобила у покрету, Енвер Хадри је био председник Комитета за заштиту људских права Албанаца.

Што се тиче Вукотића, њему се пред новосадским Вишим судом тренутно суди за покушај убиства Милорада Лужаића у петроварадинској кладионици "Пин бет" у септембру 2014. године, и за убиство Душка Бошковића у Пржњу 2017. године, потврдила је Танјугу портпролка тог суда Ивана Карапандџић.

Она је напоменула да је Вукотић и даље у кућном притвору.

Вукотић је, због сумње да је извршио убиство Хадрија, био 2006. године ухапшен у Шпанији по потерници Белгије, а потом је изручен Бриселу. Након три и по године притвора, Белгија га је изручила Србији 2009. ради понављања суђења за убиство Душка Бошковића у Пржну 1997.

Србија је 2011. одбила молбу Црне Горе за изручење Вукотића ради издржавања казне од 20 година затвора за убиство Бошковића, на коју је правоснажно био осуђен у тој земљи, јер је Белгија дозволила изручење уз услов да му се суђење понови само у Србији.

Пошто има пребивалиште у Новом Саду, новосадски суд је одређен као надлежан за понављање поступка.

Андија Драшковић је прошле године у јулу био ухапшен у Сплиту по потерници Белгије због убиства Хардија.

Он је, међутим, након пуштања на слободу уз јемство од 100.000 евра до одлуке о изручењу, а по савету адвоката, побегао из Сплита да не би био изручен Белгији, јер би му у белгијском притвору, како су навели његови адвокати, био угрожен живот.

Драшковић је најпре потписао сагласност да буде изручен Белгији, али је, док је у Сплиту чекао да стигне неопходна документација, његов адвокатски тим наводно дошао до података да би му у белгијском притвору био угрожен живот, с обзиром на то да је, како су навели, "породица Енвера Хадрија, у дослуху са невладином организацијом КРИК и једним бројем новинара, припремила медијску хајку на Драшковића као увертиру за његово незаконито хапшење, а затим и његово изручење Белгији".

Адвокати су тада потврдили да су представници белгијског правосуђа саслушали Андрију Драшковића 2007. у Италији поводом убиства Хадрија.

Драшковић је пре три године у Србији издржао казну затвора због убиства Зорана Плечића у београдском ресторану "Кнез" 2000. године. Био је осуђен на 10 година затвора, али му је казна била смањена за четвртину.