Међународни кривични суд, без правде за одабране

Из суда чије је једно од начела добровољност, добровољно одлази Руска Федерација. На то их је навео извештај Хага у којем се припајање Крима Русији изједначава са оружаним сукобом Русије и Украјине. Истражитељи покушавају да сазнају и да ли Русија контролише оружане групације на југоистоку Украјине.

"То је у супротности са реалношћу са наше позиције, али и са позиције грађана Крима који су се на референдуму изјаснили да уђу у у састав Русије. Што се тиче сукоба милиција на истоку Украјине са владиним снагама, то је грађански рат, тј. унутрашњи сукоб", каже Дмитриј Песков, портпарол председника Руске Федерације.

Међународни кривични суд је настао Римским статутом који је ступио на снагу 2002. До сада га је ратификовало око 120 земаља, међу којима и Југославија. То није учинила и Русија иако је потписница.

"Увек ме чудило зашто Руси дозвољавају да дају свој печат нечему што се ипак претворило у владајућу групу која стално доноси исте одлуке у корист истих интереса", каже Љиљана Смајловић, новинар.

"Ја мислим да је то нешто што отежава функционисање, па и смисао суда. Суд има смисла ако они чији су грађани актери међусобних сукоба пристају да њихови грађани буду гоњени", каже Тибор Варади, професор међународног права. 

Чланови суда нису ни Кина, Израел, Ирак... Иако су учествовали у прављењу, Американци су повукли свој потпис. У намери да избегну да суд суди њиховим држављанима, усвојили су закон, познатији као Десант на Хаг. Он им даје могућност да било где ослободе свог војника оптуженог за ратни злочин ако је заточен мимо њихове сагласности.

"Није у реду да земља која неће да своје грађане извргне ризику да дођу на тај суд, није у реду да та држава кроји правила у том суду. Када гледате Викиликс депеше, видите да Американци воде главну реч, они су одређивали ко ће бити тужилац у том суду и ако га нису прихватили", каже Љиљана Смајловић.

Суд преузима оне случајеве које држава чланица није у стању да процесуира или то не жели. Када је реч о државама које нису чланови, Савет безбедности има право да укаже на кршење међународног права у тим земљама, што је учињено у случају Дарфура.

"Међународни кривични суд није савршен, али мислим да је била идеја којој је требало дати више шанси него што јој је дато", каже Варади.

У 14 година постојања суда стале су четири пресуде, а потрошено је, како тврди Москва, милијарду долара. Пресуђено је бившем председнику Либерије због ратних злочина у грађанском рату у Сијера Леонеу. Поједини афрички политичари, међутим, годинама тврде да је суд опседнут њиховим континентом, јер је свих 39 оптужница, тврде, против људи из афричких земаља.