Оптужба: Неоснован захтев Младићеве одбране за одбијање поднеска
Тужилаштво Хашког трибунала затражило је од расправног већа да одбаци захтев одбране Ратка Младића да као неисправан одбије завршни писани поднесак оптужбе због прекорачења броја речи. У одговору на тај захтев, тужиоци тврде да нису прекорачили границу од 300.000 речи за завршни поднесак, коју су одредиле судије.
Младићеви браниоци су тврдили да је Тужилаштво злоупотребило анексе завршног поднеска, које није укључило у укупан број речи, да изложи аргументе који се тичу суштине целог предмета, што по правилима није дозвољено.
Према тврдњама одбране, само један анекс има 90.000 речи, а читав завршни поднесак оптужбе чак 390.000 речи.
У данашњем одговору тужиоци Алан Тигер и Питер Меклоски узвратили су да анекси нису аргументативне природе и да су у њима изнети подаци који се могу наћи и у главном делу завршног поднеска, што значи да су већ убројани у дозвољени број речи.
Алтернативни захтев Младићевих бранилаца био је да судије врате завршни поднесак тужилаштву и наложе му да документ исправи и поново поднесе у складу са прописима суда.
У осврту на тај захтев, тужиоци су, иако сматрају да је неоправдан, изразили спремност да, ако судије ипак прихвате тумачење одбране, из завршног поднеска уклоне коментаре који објашњавају статистичке податке и поново га поднесу.
Захтев одбране, заступници оптужбе су, иначе, назвали "претераним".
Одлуку о том захтеву донеће ускоро расправног веће којим председава холандски судија Алфонс Ори.
Усмене завршне речи, којим би хашки процес генералу Младићу требало да буде окончан, заказане су за почетак децембра, али је одбрана на тај термин уложила жалбу, тражећи више времена за припрему.
Младићеви браниоци жалили су се и на одлуку којом је трибунал одбацио њихову тврдњу да је прекршио право оптуженог генерала на фер суђење.
Очекује се да ће о тим жалбама ускоро одлучити апелационо веће којим председава судија Кармел Ађијус, који је и председник Хашког трибунала.
Ратни командат Војске Републике Српске генерал Младић (74) оптужен је за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. године.
Суђење је почело маја 2012. године, годину дана након што су власти Србије ухапсиле Младића, који је био у бекству од јесени 1995. године када га је трибунал први пут оптужио.
Према оквирном плану трибунала, првостепена пресуда генералу Младићу требало би да буде изречена до новембра 2017. године.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар