Шарић: Не разумем за шта ме терете, нека докажу да сам крив

У уводној речи пред Специјалним судом у Београду, тужилаштво је тврдило да су пресретнути телефонски разговори законито прибављени, као и да су валидни искази тројице сведока сарадника.

Одбрана је пак од судског већа затражила да се пруслушкивани разговори изузму из предмета и не користе као доказ, тврдећи да није прецизно утврђено коме припадају гласови чују на тим снимцима.

Браниоци оптужених су тражили и да се определи период у којем су телефонски разговори пресретани и прислушкивани, тврдећи да је оптужница непрецизна.

Такође су оспоравали исказе сведока сарадника, за које тврде да су лажни.

На почетку данашњег суђења у кратком изјашњењу о кривици, Шарић је рекао да му оптужница делује као "лепо написана причица", али да не разуме за шта га тужилац конкретно терети.

"Већ седам година свашта говоре о мени, зато сада више нећу да причам да нисам крив, него кажем 'нека ми докажу'", рекао је првооптужени.

Кривицу су негирали остали оптужени, као и Дарко Тошић, који је недавно изручен из Холандије и први пут се појавио на суђењу, док је након првог суђења био осуђен у одсуству.

На новом суђењу оптужени ће имати прилику да поново износе своју одбрану ако то желе, поново ће се саслушавати сведоци сарадници и други сведоци, преслушаваће се прислушкивани разговори и изводити други докази.

Поред Шарића, суђење се поновља и Горану Соковићу, који је у бекству, Жељку Вујановићу, Родољубу Радуловићу који је такође у бекству, затим Ненаду Новаковићу, Бошку Недићу, Марку Пандрцу, који је у бекству, Николи Димитријевићу, Живку Сидинском, Бобану Стојилковићу, Марку Дабовићу и Бориславу Туњићу.

Поново ће се судити и одбеглим Небојши Сретеновићу, Марку Рачићу и Владимиру Рачићу, Петру Обрадовићу и Миловану Миловцу, као и сведоцима сарадницима Драшку Вуковићу, Радану Адамовићу и Небојши Јоксовићу.

На оптуженичкој клупи овог пута заједно са Шарићем нашли су се оптужени који су били у бекству у време почетка првог суђења – Михаило Ђоковић и Дарко Тошић, који су осуђени у одсуству, али су у међувремену ухапшени и изручени из Италије односно Холандије.

Првостепеном пресудом, која је укинута, Шарић је био осуђен на 20 година затвора, а остали на вишегодишње затворске казне.

Бојан Станојковић, Дарко Газдић и Александра Машић су правоснажно ослобођени оптужби у том процесу, јер је Апелациони суд у односу на њих потврдио првостепену пресуду, док је деветоро оптужених за припадништво Шарићевој групи раније осуђено на основу споразума о признању кривице и трајно им је одузета спорна имовина.

Шарић се предао српским властима 18. марта 2014. године од када се налази у притвору.

Пре тога је од почетка поступка у октобру 2009. године, био у бекству.

Процес се води по шест спојених оптужница због шверца више од укупно 5,7 тона кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине у западну Европу током 2008. и 2009. године.

Према оптужници, чланови Шарићеве организоване криминалне групе међусобно су комуницирали преко СМС порука и шифрованих телефонских бројева, и организовали пребацивање кокаина из држава Латинске Америке у луке западне Европе.

Када су им полиција и домаће и стране тајне службе ушле у траг, хапшење првих припадника те групе догодило се у Уругвају 15. октобра 2009. године и истовремено у Србији у акцији "Балкански ратник".

Апелациони суд је раније саопштио да су кључни разлози за укидање првостепене пресуде Дарку Шарићу и осталима то што нису дати јасни разлози поводом правног питања у вези са могућности примене института продуженог кривичног дела приликом неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога.

Поред тога, разлог је и недовољна образложеност конкретизације радњи окривљених понаособ, као и коришћење пресуде на основу споразума о признању кривичног дела.

У Специјалном суду у Београду, Шарићу се у посебном поступку суди због оптужби за прање пара у Србији убацивањем новца стеченог кријумчарењем кокаина у легалне токове.

Шарић и још 17 окривљених у том процесу терете се за прање око 22 милиона евра.