Случај Ћурувија, контрадикторни искази Кнежевића и Марковића

Судско веће је одбило захтев одбране да се укине притвор оптуженима Ратку Ромићу и Милану Радоњићу.

Радован Кнежевић је рекао да, док је био начелник Управе криминалистичке полиције, није дошао до сазнања да су оптужени криви за убиство Ћурувије.

Истакао је и да, кад је постао начелник, предмет о убиству Ћурувије није био формиран на једном, већ да је био на више места.

"Није био комплетан предмет у УКП-у. Водио се на више места и онда је обједињен", рекао је Кнежевић, додајући да је била формирана посебна група на чијем је челу био Марковић, који је био задужен за документа.

Кнежевић је навео и да, према његовом мишљењу, сарадња са ДБ-ом није била добра, те да је заменик начелника ДБ-а Зоран Мијатовић "играо чудну игру".

Навео је и да припадници УБОПОК-а нису разговарали са представницима ДБ-а јер су послати "други, а не људи са списка".

Сведоци су навели и да су тада као потенцијални извршиоци означени Зоран Ристовић Прика и Лука Пејовић, који је убијен 2000. године у Београду. Ристовићево измасакрирано тело пронађено је 2001. године у једном београдском насељу.

С друге стране, Драган Марковић је рекао да није примио ниједан спис, као и да је сарадња са ДБ-ом била добра.

Објашњава да Пејовић никада није добио статус осумњиченог, а као могући убица спомињан је и један бивши припадник Црвених беретки.  

Један од адвоката одбране Владимир Маринков рекао је да су данашњи сведоци поновили оно што је речено у полицијској истрази и што понавља одбрана, а то је да су друга лица фигурирала као починиоци кривичног дела, а не оптужени, наводећи да се два лица спомињу у истрази.

Маринков је рекао да до откривања починилаца није дошло или због њихове смрти или непостојања политичке воље.

Главни претрес се наставља 23. септембра.

За убиство Славка Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, као и припадник тог центра Ратко Ромић, док је Милан Курак, који се терети да је непосредни извршилац убиства, у бекству и суди му се у одсуству.

Радоњић и Ромић се налазе у притвору од хапшења у јануару 2014. године.

Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.

Радоњић и Марковић се терете за подстрекивање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство.

Према оптужници, Славка Ћурувију је убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља у главу ударио Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.

Како се наводи у оптужници, Славко Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Убијен је у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа.

Кључни сведок у том процесу је некадашњи командант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија, након чијег сведочења је покренута званична истрага против оптужених.

Улемек такође служи јединствену казну од 40 година затвора у пожаревачкој Забели због убиства премијера Зорана Ђинђића, Ивана Стамболића, злочина на Ибарској магистрали и недела "земунског клана".