Формирање Специјалног суда, Брисел на потезу

Европска унија је при крају админстративних радњи за почетак рада суда. Очекује се израда буџета, који би требало да одобри Савет Европске уније током овог месеца. Први конкурс је завршен крајем маја, чиме је почело запошљавање особља суда.

"Очекује се да се током лета одржи други, свеобухватни конкурс, када ће бити запослене и судије. Такође се планира да, када се испуне сви почетни захтеви, специјализована већа на Косову правовремено одрже конференцију за штаму на којој ће јавности тренутни процес и свој мандат", објашњава Динка Живаљ, портпаролка Специјалног представника ЕУ и Канцеларије ЕУ на Косову.

Када би то могло да буде, у седишту ЕУ у Приштини не могу да прецизирају. Тачних најава нема ни из косовске владе и скупштине. Истичу да је оно што је било до Приштине урађено, али уз притиске међународне заједнице.

Потпредседник косовске владе Бранимир Стојановић указује да, када међународна заједница изврши тако велики притисак као што је тада био случај, све може да се спроведе.

"Сада остаје други, технички део који јесте на онима који су задужени за регрутацију судија и регрутацију запослених, да обаве тај посао и надамо се да ћемо да говоримо о месецима када ће почети са истрагама и када ћемо имати прве случајеве оптужених и оних који ће бити процесуирани у том суду", истиче Стојаноић.

У Приштини се више спекулише него што се са сигурношћу може говорити ко ће бити на списку оптужених у Специјалном суду.

"Ипак је то ад хок суд, који ће једнога дана завршити свој мандат, можда пет, десет година, али неће обухватити све злочине. Са друге стране, плашим се да и даље већина породица жртава неће бити задовољне радом тог суда, јер неће се процесуирати сви злочини", напомиње Беким Бљакај из Фонда за хуманитарно право на Косову.

У Фонду за хуманитарно право у Приштини очекују да ће Специјални суд отворити врата косовским судовима да слободније суде о почињеним ратним злочинима. Циљ специјалног суда су наводи из извештаја швајцарског сенатора Дика Мартија, који помиње и трговину људским органима српских цивила од стране припадника бивше Ослободилачке војске Косова (ОВК).

Марти је у извештају као главног вођу групе која се организовано бавила криминалом издвојио Хашима Тачија, новоизабраног председника Косова.