Софтић: Готово сам сигуран у улогу ДБ у убиству Ћурувије

"Девето одељење можда, они који су били на лицу места, не кажем ја да је било Девето, не могу да будем прецизан, то је моје закључивање на основу службеног рада и стручности, службених белешки у које сам имао увид, сама пратња Ћурувије једна је од индиција", рекао је сведок Софтић.

Навео је и да је био више задужен за предмет Ибарске магистрале, а да је пре тога везано за случај Славка Ћурувије прикупљао информације од његових сарадника, новинара, уредника, да је радио обраду лица места извршења кривично, те да је обавио разговор са станарима, пролазницима и да тада није дошао до неког оперативног сазнања или материјалног доказа којем би расветлио убиство.

Рекао је и да је у време акције "Сабља" учествовао у испитивању оптужених Радоњића, Ромића и Курака, да је то добио као радни задатак, те да су њих тројица ухапшени након објављивања досијеа "Ћуран", али да он није одлучивао да ли ће бити пуштени, те да у том моменту "вероватно није било довољно доказа" да се поднесе кривична пријава.

Сведок је рекао да је сазнао да РДБ прати Славка Ћурувију тек након објављивања досијеа "Ћуран" и да пре тога није имао никакве оперативне информације да је Ћурувија био предмет обраде тог ресора.

Начелника ресора ДБ Франко Симатовић није појавио као сведок. Како је рекла председница судског већа Снежана Јовановић, адвокати Симатовића доставили су суду поднесак у коме је назначено да он не може да сведочи пред тим судом, будући да би на тај начин прекршио налоге из Хашког трибунала док је на привременој слободи.

За убиство новинара Славка Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, припадник тог центра Ратко Ромић и Милан Курак, који се терети да је непосредни извршилац убиства.

Радоњић и Ромић се налазе у притвору од хапшења у јануару 2014. године.

Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.

Радоњић и Марковић се терете за подстекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство.

Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић који је дршком пиштоља ударио Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу у главу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Убијен је у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа.