Почела седница за жалбе на пресуду Дарку Шарићу

Седница жалбеног суда одржава се у специјалној судници Окружног затвора у Београду, којој присуствује и Шарић.

Дарко Шарић није присуствовао објављивању пресуде Специјалног суда у јулу прошле године јер, како је тада саопштено, није желео.

Данас је по сопственој жељи приведен из притврске ћелије на оптуженичку клупу специјалне суднице који су практично у истом затворском комплексу.

На данашњој седници судија известилац Драгољуб Ђорђевић је почео да обимну пресуду представља судском већу што би могло да потраје цео данашњи претрес.

На седници суд ће разматрати најпре наводе пресуде а потом и жалбе тужилаштва и одбране, након чега ће оптужени и њихови браниоци добити прилику ако желе да и усмено образложе своју жалбу.

Термини предвиђени за јавну седницу су и 18, 19, и 20. мај, као и наредне седмице 24, 25. 26, и 27. мај.

Апелациони суд може да пресуду потврди у целости, да је преиначи у неким деловима, да је укине и наложи да се суђење понови, а може и да закаже главни претрес у другостепеном поступку и сам изведе кључне доказе.

Шарић је као организатор криминалне групе 13. јула 2015. године пред Специјалним судом осуђен на 20 година затвора. Као суорганизатори групе осуђени су Горан Соковић, који је у бекству и Жељко Вујановић на 20, односно 18 година затвора. Родољуб Радуловић, познат и као Миша Банана, који је такође у бекству, првостепеном пресудом осуђен је на 11 и по година затвора.

Остали чланови Шарићеве групе осуђени су на казне затвора од 11 до 15 година затвора, док су сведоци сарадници добили од пет до 10 месеци затвора.

Тако је сведок сарадник Небојша Јоксовић осуђен на пет месеци затвора, Драшко Вуковић на осам, а Радан Адамовић на 10 месеци затвора.

На по 15 година затвора у одсуству су због бекства осуђени Ненад Новаковић и Бошко Недић, а Марко Пандрац, који је такође у бекству на 13 и по година затвора, колико је добио и Дарко Тошић.

Никола Димитријевић осуђен је на 13 година затвора, а на по 11 су осуђени Живко Сидински, Бобан Стојилковић, Марко Дабовић и Борислав Туњић.

На исту казну осуђени су Небојша Сретеновић, Марко Рачић, и Владимир Рачић који су у бекству.

Петар Обрадовић, који је у бекству, осуђен је на 12 и по година, а Милован Миловац такође одбегао на шест месеци мање.

Првостепеном пресудом оптужби су ослобођени Бојан Станојковић, Дарко Газдић и Александра Мишић.

Сви оптужени, осим Шарића, који нису у бекству, сада се бране са слободе.

Шарић се предао српским властима 18. марта 2014. године од када се налази у притвору. Пре тога је од почетка поступка крајем 2009. године, био у бекству.

Тужилаштво за организовани криминал је иначе тражило да се Шарић и остали осуде на максималне казне затвора од 30 до 40 година, док је Шарић током суђења тврдио да су му оптужбе намонтиране вољом бивше власти.

Процес се водио по шест спојених оптужница због шверца више од укупно 5,7 тона кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине у западну Европу током 2008. и 2009. године.

Према оптужници, чланови Шарићеве организоване криминалне групе међусобно су комуницирали преко СМС порука и шифрованих телефонских бројева, мада су им полиција и домаће и стране тајне службе ушле у траг, па је прво хапшење ове групе уследило у Уругвају 15. октобра 2009. године и истовремено у Србији у акцији "Балкански ратник".

Осуђујућој пресуди су поред прислушкиваних разговора, и изјава сведока сарадника помогла и признања девет оптужених који су признали кривицу и закључили споразум са тужилаштвом за организовани криминал.

У Специјалном суду у Београду Шарићу се суди због оптужби за прање пара у Србији убацивањем новца стеченог кријумчарењем кокаина у легалне токове.

Шарић и још 17 окривљених у том процесу терете се за прање око 22 милиона евра.