Шта стоји иза преписаног лека?

Јавна је тајна да фармацеутске куће врше велики притисак на здравствене установе и на разне начине покушавају да утичу на лекаре, да плаћају истраживања, или презентације нових лекова на којима се говори само о њиховим добрим странама, али не и о штетности. 

Да ли сте се некада запитали да ли вам лекар преписује лек који је у том тренутку најбољи за вас, или иза његове препоруке стоји нешто друго, или неко други. Или, ко плаћа лекаре када путују широм света како би посетили конгресе, и стекли нова знања. Одговор би могао да буде - фармацеутска индустрија.

Прошле недеље из Словеније је у Србију стигла вест да су три лекара Института за онкологију и радиологију у Београду добила паре једне фармацеутске куће, да би један лек ставили у такозвани клинички протокол. Та вест била је и повод за текст директорке Републичког фонда за здравствено осигурање који је објављен у новом броју листа "Време".

Под називом Плаћање болести, Светлана Вукајловић описала је начине на који фармацеутска индустрија постаје власник медицинског образовања.

Вукајловић је за РТС рекла да често ни лекари, који су манипулисани од стране фармацеутских кућа, нису свесни такве врсте манипулације, додајући да се на неки начин едукација мора учинити независном и да лекарска комора мора имати утицаја на то.

У Словенији није могуће одлазити на конгресе ако то не одобри комора, каже Вукајловић и додаје да је јако битно да лекар када се ради о промотивном скупу то заиста и каже "ја сам за ово плаћен, ово је промоција лека".

"Ствари морају бити јасне и транспаренте и мора се поштовати закон о рекламирањи лекова", нагласила је Вукајловић.

Посете фармацеутских представника свакодневна су појава у ординацијама наших лекара, као и оних широм света.

Забрањен промотивни материјал у ординацијама 

Поводом информација о могућностима да фармацеутске куће утичу на разне начине на лекаре да преписују одређене лекове, Вукајловић је рекла да пацијенти "можда треба да провере да ли је неоходно узети препоручени лек", уколико тај медикамент није на позитивној листи.

У борби против овог проблема, поједине државе су законски забраниле сваки контакт лекара и фарамцеутске индустрије, друге су строго прописале на колико конгреса лекари могу да иду, док у ординацијама ништа од промотивног материјала не сме да се нађе.

"Фармацеутска индустрија спада у индустрију која дрма светом, поред нафтне индустрије и индустрије оружјем. Морам да нагласим да је захваљујући фармацеутској индустрији људски живот продужен, значи то не можемо да заборавимо", рекла је Милена Јауковић, лекар специјалиста.

Шведска је једна од ретких земаља која је забранила сваки контакт између фармацеутске индустрије и доктора који прописују лекове, а у Србији је уговором између здравствених установа и РЗЗО регулисано да се оваква едукација не сме обављати у радно време.