Официр Унпрофора: Страдање на Маркалама изазвао експлозив испод тезге

Сехерс је у писаној изјави, коју је одбрана увела у спис, истакао да су УН увек говориле да не знају ко је испалио гранату, али је било готово сигурно да то нису били Срби.

Посведочио је да су му истражитељи који су били на лицу места пренели да је експлозију на Маркалама изазвао "експлозив постављен испод тезги".

По оптужници која генерала Младића (74), тадашњег команданта Војске Републике Српске, терети за терорисање становништва Сарајева гранатирањем и снајперисањем, ВРС је 5. фебруара 1994. испалила минобацачку гранату која је убила 66 особа, а ранила 140 грађана.

Међутим, Сехерс је док су га унакрсно испитивали тужиоци рекао да је у Сарајево дошао у октобру 1992. године, да је град напустио у марту 1993. године и да се више није враћао.

На питање тужилаца и председавајућег судије Алфонса Орија да ли је у фебруару 1994. године био у Сарајеву, сведок је одговорио негативно.

Истовремено, Сехерс је инсистирао да је у време експлозије на сарајевској пијаци у којој је погинуло око 60 људи био "официр за везу" у команди Унпрофора у Сарајеву.

Касније је навео да видео је шифрирани извештај о тој експлозији када је службовао у Загребу, у којем је било наведено да је експлозив био подметнут под тезгу на Маркалама.

Сехерс је изјавио и да је Армија БиХ намерно отварала ватру из непосредне близине болнице на Кошеву и команди Унпрофора, како би изазвали српску артиљерију да гранатира те објекте.

Док је службовао у региону Бихаћа, Сехерс је "знао да Пети корпус Армије БиХ сваке недеље хеликоптером допремао 10 милиона немачких марака за оружје и муницију". Навео је да се један хеликоптер срушио и да су тако пронађени докази.

Сехерс је у писаној изјави, чији је сажетак у судници прочитао Младићев бранилац Драган Иветић, нагласио да је "видео како се из једног хеликоптера износи муниција, под контролом (команданта Петог корпуса Армије БиХ Атифа) Дудаковића".

Војници Армије БиХ су га видели, пуцали на њега и ухапсили га, о чему је касније известио надређене у УН.

Одговарајући на питање тужилаца, Сехерс је потврдио да је у Сарајеву "видео да ВРС пуца на цивиле док обављају свакодневне послове".

Потврдио је и да у граду, када је у њега дошао 1992. године, није било ни воде ни струје.

"Људи су живели у паничном страху да се сваког момента може пуцати на њих", рекао је сведок, прихватајући и сугестију тужилаца да је ватра ВРС била "распршена по граду".

Међутим, Сехерс се са заступницом оптужбе није сложио да ватра ВРС "није била везана за војне циљеве".

"Било је излазне ватре из центра Сарајева, а Срби су на то одговарали добро циљаном ватром. Није било да тек тако пуцају", навео је Сехерс.

На сугестију да ВРС није погодила минобацаче на Кошеву, него саму болницу, белгијски официр је описао да је, након што је из близине болнице Армија БиХ пуцала на српске положаје, српски официр за везу протестовао код Унпрофора да "то мора престати, иначе ћемо узвратити, јер они су то сами навукли себи на главу".

"Минобацачи су већ били отишли, а они су погодили болницу и нанели велику материјалну штету", посведочио је Сехерс.

Оптужница генерала Младића терети и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ који је у шест општина имао размере геноцида, као и узимање за таоце припаднике Унпрофора.