ФХП: Пресуда Шешељу није у складу са праксом Трибунала

ФХП наводи да одлука није била једногласна и да пресуда почива на неодрживој реинтерпретацији догађаја из ратова, као и да се таквом одлуком вређају жртве.

Шешељ се у девет тачака оптужнице терети за злочине против човечности и ратне злочине, који обухватају кривична дела прогона, депортације, убиства, мучења, безобзирног разарања, уништавања и наношења штете верским и образовним установама, као и пљачкање јавне и приватне имовине.

Према оптужници, Шешељ је учествовао у удруженом злочиначком подухвату који је имао за циљ да се становништво несрпске националности силом трајно уклони са делова територије Хрватске, Босне и Херцеговине и делова Војводине.

Шешељ је, како се наводи, заговарао стварање "Велике Србије" државе уједињених "свих српских земаља", а својим јавним наступима подстицао на злочине и чињење кривичних дела.

ФХП указује да је у правним закључцима, Претресно веће анализом Шешељевих говора утврдило да у њима нема подстицаја на ратне злочине, иако је Међународни суд у неким другим предметима такве говоре осудио.

Такође, суд је закључио да цивилно несрпско становништво није било изложено распрострањеном и систематском нападу у великим деловима Хрватске и БиХ, за шта ФХП каже да такав закључак није у складу са налазима Међунардоног суда у пресудама Караџићу, Мршкићу, Крајишнику, Станишићу и Жупљанину, у којима је утврђено да је у одређеним општинама и у време на које се односи оптужница против Шешеља постојао распрострањени и/или систематски напад.

Закључак суда да није постојао систематски напад као обавезан елемент злочина против човечности је парадоксалан, будући да је Претресно веће истовремено утврдило постојање више десетина инцидената и логора у наведеним општинама у којима су почињени бројни злочини, што чак ни оптужени није спорио.

Већина Претресног већа сматра да Шешељеви позиви да се Хрвати из Србије протерају уместо убију не представљају кривично дело, већ "исказивање алтернативног политичког програма", те да је циљ Шешељевих говора било подизање морала његових војника, као и да је "Велика Србија" политички, а не криминални циљ, за шта у ФХП сматрају да је резултат десетина хиљада жртава ратних злочина, злочина против човечности и геноцида.

Указујући на спорне закључке из пресуде, судија Латанци која се противила већини закључака Већа, истиче да је у овом случају Трибунал занемарио правила међународног права са циљем да ослободи Војислава Шешеља.