Хаг изриче првостепену пресуду Војиславу Шешељу

Тужилаштво је у својој завршној речи раније предложило суду да Војислава Шешеља осуди на казну затвора од 28 година, док је Шешељ тражио ослобађајућу пресуду.

Лидер радикала је у притвору Хашког трибунала провео готово 12 година, од фебруара 2003, када се предао и добровољно отишао у Хаг, до новембра 2014. када је пуштен да се брани са слободе због лошег здравственог стања.

У међувремену, Хашки трибунал је од Србије затражио да ухапси и изручи Шешеља, али по том захтеву није поступљено, па Шешељ неће присуствовати изрицању пресуде.

Та пресуда је првостепена и на њу ће и лидер радикала и Хашко тужилаштво имати право да уложе жалбу.

Тужилаштво Хашког трибунала тврди да је Шешељ говором и пропагандом мржње 1991–1992. починио прогон Хрвата из Вуковара и војвођанског села Хртковци.

Када су у питању злочини у Зворнику, Вуковару, Мостару, Невесињу, Босанском Шамцу, Брчком и ширем подручју Сарајева, према ставу Тужилаштва, Шешељ их је "подстакао, помогао и подржао" тиме што је добровољце СРС-а, као физичке починиоце, регрутовао, индоктринирао мржњом према несрбима, организовао и послао на ратишта.

Према оптужници, Шешељеве речи и дела подстакли су прогон десетина хиљада несрба и убиство 905 особа, а међу жртвама је било и једно новорођенче.

У три тачке, оптужница Шешеља терети за злочине против човечности – прогон несрба на политичкој, расној и верској основи; депортацију и присилно премештање.

У шест тачака, лидер радикала је оптужен за кршење закона и обичаја рата – убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине.

Тужилаштво сматра да су злочини "шешељеваца" над Хрватима и Муслиманима били извршени у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било стварање јединствене српске државе на великим деловима територија Хрватске и БиХ, односно "велике Србије".

У злочиначки подухват били су, према оптужници, укључени и тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, генерали ЈНА Вељко Кадијевић и Благоје Аџић, припадници Државне безбедности у Србији Јовица Станишић и Франко Симатовић Френки.

У њему су, према оптужници, учествовали и лидери Срба у Хрватској и БиХ Милан Бабић, Милан Мартић и Радован Караџић, затим вођа паравојних јединица Жељко Ражнатовић Аркан и други.

Тужилаштво, наиме, сматра да је Шешељ утицао на све аспекте деловања добровољаца, чак и ако није имао оперативну команду. Како тврде, Шешељ је те јединице распоређивао, одлучивао када ће и куда ићи и именовао њихове заповеднике, који су му подносили извештаје о свом деловању.

Суђење Шешељу, тачније телевизијски преноси тих суђења, у почетку су изазивали приметну пажњу овдашње јавности, која је временом јењавала. Свакако неуобичајено било је како је Шешељ уопште успео да убеди Трибунал да се од најтежих оптужби брани сам.

Његов случај је неуобичајен и с обзиром на време које је провео у притвору – јер му ни након 13 година суђења, и затим пуштања на привремену слободу, није била донета ни првостепена пресуда, а која ће бити изречена овог 31. марта.