Симатовић и Станишић пред Трибуналом поново се изјаснили да нису криви

Бивши шеф Службе државне безбедности Србије Јовица Станишић и његов помоћник Франко Симатовић Френки изјавили су данас, пред Механизмом за међународне кривичне трибунале у Хагу, да се не осећају кривим за ратне злочине над несрбима у Хрватској и БиХ, 1991–95, за које су оптужени.

Пошто их је судија Бартон Хол питао да ли остају при ставу да нису криви, израженом на првом изјашњавању о кривици 2003. године, Станишићев бранилац Вејн Џордаш и Симатовићев заступник Михајло Бакрач одговорили су да њихови клијенти остају при том ставу.

Оптужница Станишића и Симатовића терети за прогон на расној, верској и политичкој основи, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила у Хрватској и БиХ, 1991–95.

Истовремено, одбране Станишића и Симатовића данас су поднеле хитан захтев да они буду пуштени на привремену слободу у Србију до даљег.

Као један од разлога за привремено ослобађање, Станишићева одбрана навела је и његово здравствено стање које је описала као "лоше, али стабилно", уз напомену да је неопходан наставак лечења у Београду.

Судија Хол је дао тужиоцима рок до уторка, 22. децембра, да се изјасне о захтеву одбране за привремено ослобађање. Станишић ће, по налогу суда, у међувремену бити прегледан у притвору у Схевенингену.

Данашње изјашњавање о кривици званичан је почетак новог процеса Станишићу и Симатовићу, пошто је Жалбено веће Хашког трибунала 15. децембра поништило првостепену ослобађајућу пресуду и наложило да се оптуженима поново суди.

Заједно са судијом Холом, у Расправно веће, одлуком председника Механизма Теодора Мерона, именоване су судије Соломи Балунги Боса из Уганде и Сеон Ки Парк из Јужне Кореје.

Хол је био судија Трибунала и председавао је у процесу против бивших полицијских званичника Републике Српске Мића Станишића и Стојана Жупљанина, који су неправоснажно осуђени на по 22 године затвора због прогона несрба у Босанској Крајини током рата у БиХ.

Судија Хол је члан и Расправног већа које суди бившем лидеру Срба у Хрватској Горану Хаџићу, оптуженом за злочине у источној Славонији. Тај процес је у прекиду због Хаџићеве тешке болести. Балунги Боса и Ки Парк нису били судије Трибунала, већ су постављени директно у Механизам.

После првог суђења Станишићу и Симатовићу, првостепено веће Трибунала ослободило их је 29. маја 2013. кривице по свих пет тачака оптужнице. Првостепено суђење је почело, после једног неуспешног покушаја, у јуну 2009, а извођење доказа завршено је 17. септембра 2011. Тужиоци су пред судије извели 62 сведока, а у одбрану оптужених исказ су дала 33 сведока.

Апелационо веће Трибунала усвојило је 15. децембра ове године кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило тужилаштво.

Веће председавајућег Фауста Покара оценило је да је првостепено веће погрешило у примени закона и тумачењу чињеница када је утврдило да Станишић и Симатовић нису били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Првостепене судије – по апелационом већу чијем се закључку противио један члан – нису дале "разумно образложење" те одлуке, нити су размотриле да ли су Станишић и Симатовић делили злочиначку намеру других учесника у том подухвату.

Према оптужници, Симатовић и Станишић су били учесници у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ било трајно и насилно уклањање несрба са великих делова територија Хрватске и БиХ, који би затим били укључени у уједињену српску државу. На челу тог злочиначког подухвата био је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

Апелационо веће је усвојило и жалбу тужилаштва на налаз првостепене пресуде да Станишић и Симатовић нису помагали и подржавали злочине почињене над несрбима у Хрватској и БиХ зато што њихова помоћ, укључујући и слање "црвених беретки" на ратишта, није била "директно усмерена" на почињење злочина.

Судија Покар је рекао да је стандард "директне усмерености" погрешно примењен и да одступа од дугогодишње судске праксе Трибунала, као и да је супротан међународном обичајном праву, по којем за злочине може бити одговоран свако ко пружа помоћ починиоцу, ако има сазнања да би та помоћ могла бити искоришћена за чињење злочина.

Том закључку успротивио се судија Кармел Ађус, који је и председник Трибунала.

На основу стандарда "директне усмерености", Трибунал је раније правоснажно ослободио генерала Момчила Перишића, али је затим друго Апелационо веће у предмету Николе Шаиновића пресудило да је примена тог правног стандарда била погрешна. На ту пресуду позвало се и Апелационо веће, поништавајући ослобађајућу пресуду Станишићу и Симатовићу.

Оцењујући да не би било примерено и практично да само исправи ове грешке првостепених судија и примени исправне правне стандарде, Апелационо веће је наложило да Станишићу и Симатовићу буде суђено из почетка, по свих пет тачака оптужнице.

То је прва таква одлука у историји Трибунала. Поново је било суђено и лидеру ОВК Рамушу Харадинају, али не према целој оптужници.

Станишић и Симатовић, који су на изрицање коначне пресуде дошли са привремене слободе у Србији, биће до даљег задржани у притвору Трибунала у Схевенингену.

Првостепеном ослобађајућом пресудом било је утврђено да су Станишић и Симатовић опремали, обучавали, финансирали, контролисали и на ратишта у Хрватској и БиХ слали "црвене беретке", које су, с другим јединицама, "починиле злочине депортације и присилног премештања на бројним локацијама у Хрватској и БиХ".

Расправно веће је, такође, утврдило да су те формације и "шкорпиони" починили "велики број убистава Хрвата, Муслимана и других несрба у Хрватској и БиХ".

Станишић и Симатовић, према поништеној првостепеној пресуди, "црвеним береткама" нису "управљали" у тим операцијама, иако су њихово учешће "организовали".

Првостепено веће је, у тој пресуди, закључило да је "разумна могућност" да су, упућујући "црвене беретке" ван Србије, Станишић и Симатовић имали "ограничену намеру... успостављања и одржавања српске контроле над великим деловима Хрватске и БиХ".

После ослобађајуће пресуде, Станишић и Симатовић су пуштени на слободу 30. маја 2013. и вратили су се у Србију. Од 15. децембра ове године су поново у притвору Трибунала.

Станишића и Симатовића ухапсиле су власти Србије током операције "Сабља" после убиства премијера Зорана Ђинђића, 12. марта 2003. године. Станишић је пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године.

Више пута пре и током првог процеса, Трибунал је оптужене пуштао на привремену слободу.