Официр Унпрофора: На Маркалама експлодирала подметнута направа

Мороз, у то време инжењеријски официр, посведочио је да му је руски потпуковник Николај Румјанцев, који је учествовао у истрази, казао да је на Маркалама експлодирала "специјална експлозивна направа" активирана на тлу.

По оптужници која генерала Младића, ратног команданта Војске Републике Српске, терети за терорисање становништва Сарајева, граната, која је 5. фебруара 1994. убила 66, а ранила 140 грађана, на Маркале је била испаљена са положаја ВРС.

Сведок Мороз изјавио је и да је, након што је неко време после експлозије обишао Маркале, закључио да би минобацачки напад на пијацу био "неуобичајен" због "необичне путање пројектила", која би била исувише близу оближњим стамбеним солитерима.

Украјински официр нагласио је и да је, током једногодишњег службовања у Сарајеву, чуо ватру минобацача Армије БиХ у околини команде Унпрофора у згради ПТТ-а, што је изазивало одговоре са српске стране.

Несташице воде и струје у Сарајеву, по Морозовом сведочењу, биле су најчешће изазване гранатирањем извора, пумпи и трафо-станица на Илиџи од стране Армије БиХ.

У унакрсном испитивању, заступник оптужбе предочио је сведоку извештај Унпрофора о експлозији на Маркалама, који је потписао и руски официр Румјанцев, са закључком да се "минобацачка граната детонирала при удару у тло". У извештају је утврђена и могућа путања пројектила.

Мороз је одговорио да никада није видео тај извештај и да му је Румјанцев - који више није жив - "рекао шта је рекао".

На питање тужиоца, Мороз је потврдио да није имао специјалистичку обуку о балистици, експлозивима или анализи кратера од граната.

Сведок је као истинито прихватио и да није знао тачну путању којом би
минобацачка граната могла да погоди Маркале.

Док је заступник оптужбе доказивао да су вође босанских Срба укидале Сарајеву испоруке воде, гаса и струје да би под притисак ставиле тамошњу власт, Мороз је остао при исказу да је у Сарајеву било довољно воде, али да није могла увек бити дистрибуирана водоводом, прихватајући да су цивили били изложени опасности док су ишли по воду на цистерне и изворе.

Одбрану од оптужби које укључују и геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95, генерал Младић наставиће, исказом следећег сведока, у понедељак, 14. децембра.