Мартићу 35 година затвора

Бившем председнику Републике Српске Крајине Милану Мартићу, потврђена је првостепена пресуда од 35 година затвора, због злочина над несрпским становништвом у Книнској Крајини и западној БиХ, од 1991. до 1995. године, као и за ракетни напад на Загреб, 1995. године.

Одбрана је уложила жалбу и затражила ослобађање Мартића или понављање поступка, због "чињеничних" грешака у процесу, док је у жалбеном поступку Тужилаштво инсистирало на још строжијој казни.

Трибунал је 12. јуна 2007. године прогласио Мартића кривим по 16 тачака оптужнице, укључујући оптужбе за прогоне на политичкој, расној и верској основи, убиства, затварања, мучења, депортације, нехумана дела и друге злочине против човечности и кршења закона и обичаја ратовања, а ослободио га је кривице за истребљење.

Мартић је осуђен и за гранатирање Загреба 2. и 3. маја 1995. године, када је седам цивила погинуло, а више од 200 рањено.

Тужилаштво је у завршној речи затражило да Мартићу буде изречена казна доживотног затвора, а одбрана да буде ослобођен.

У првостепеној пресуди стоји да је Мартић учествовао у удруженом злочиначком подухвату који је имао за циљ стварање јединствене српске државе путем систематског вршења злочина над несрбима на великом подручју.

"Докази јасно показују да је руководство Српске аутономне области (САО) Крајине, укључујући Милана Мартића, подржавало визију Слободана Милошевића о стварању државе под српском доминацијом", образложило је пресуду веће којим је председавао судија Баконе Молото.