Суботић: Страдање цивила на Маркалама изазвао подметнути експлозив

Зорица Суботић је изјавила и да није било могуће да другу експлозију испред затворене тржнице Маркале, у августу 1995. године, изазове минобацачка граната, а да њен лет не сними радар Унпрофора и да се не чује звук испаљења, како тврди тужилаштво, преноси Бета.

Закључак да експлозију на Маркалама у фебруару 1994. није могла изазвати минобацачка граната, Суботићева је засновала на оцени да је било немогуће да пројектил падне на место и под углом које су утврдиле истраге сарајевске полиције и Унпрофора, а да претходно не удари у кров пијачне тезге и не активира се.

"Број страдалих и повређених у страшном је нескладу са ватреном моћи једне гранате од 120 милиметара", рекла је Суботићева.

Истрагу о експлозији назвала је "врло непрофесионалном, нетачном и са много грешака".

Нагласила је да је "практично немогуће" да стабилизатор, односно реп гранате, после експлозије остане потпуно укопан у асфалтну подлогу, покривен земљом и шутом, како је приказано на филму који су истражитељи снимили.

Суботићева је објаснила да при удару и експлозији, стабилизатор гранате "истискује" околно тло и да не може бити њиме затрпан.

Примећује и да реп гранате с Маркала, који је прегледала у судници, нема огреботине карактеристичне за забијање у тло.

Након што је судија Кристоф Флиге руком одврнуо део репа гранате, што је по Зорици Суботић немогуће, Младићев бранилац Бранко Лукић је то назвао потврдом да се доказима манипулише.

Суботићева је тврдила и да је експерт оптужбе Берко Зечевић погрешно нацртао изглед тезги на Маркалама, са косим уместо равним кровом, да би показао да је мина могла пасти на место експлозије, а да не удари у кров тезге.

"Ми смо закључили да се ради о статичкој експлозији мине која није активирана након долета, него даљинским путем. Претходно је ископана рупа и у њу је спуштен стабилизатор друге гранате који је затим затрпан земљом. Преко је онда стављена мина која је активирана даљински", посведочила је Суботићева.

Она је тврдила да јој је и Зечевић потврдио да су на пијаци пронађени трагови још једне експлозије, која како каже, нигде није споменута.

У анализи друге експлозије испред тржнице Маркале у августу 1995. Суботићева је нагласила да је "немогуће" да је граната пала на место и под углом које је "погрешно" одредила истрага власти БиХ и Унпрофора, а да је не сними радар међународних снага који је тада био активан око Сарајева.

Тврдњу оптужбе да се граната "подвукла испод радарског снопа", балистчарка одбране је, такође, одбацила као "бесмислену".

Суботићева је тврдила да су на месту експлозије пронађена два различита стабилизатора граната.

Коментаришући снимке начињене непосредно после експлозије, Суботићева је призор жртве, преваљене преко ограде, чији је десни део тела готово потпуно разорен, прокоментарисала речима: "Та повреда нанета је нечим што није ни минобацачки, ни артиљеријски пројектил".

Тврдила је да је прегледала фотографије свих идентификованих жртава и да особе са снимка није било међу погинулим. "Једино што могу да закључим је да је то тело однекуд донето", закључила је Суботићева.

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Оптужница генерала Младића (73), тадашњег команданта Војске Републике Српске, терети за терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем.

У оптужници пише да је минобацачка граната, која је на Маркалама 5. фебруара 1994. убила 66, а ранила више од 140 грађана долетела из правца на којем су били положаји ВРС.

Страдање 43 особе и рањавање 75 грађана испред Маркала 28. августа 1995. такође је, по оптужници, изазвала граната коју је испалила ВРС.