Прпа: Идеја да Хаг оптужи Милошевића Ћурувију коштала живота

У наставку сведочења Бранка Прпа је рекла да је на састанку са званичницима Стејт департмента било разговора о томе како Ћурувија предвиђа ситуацију у Србији и питали су га шта мисли да САД треба ураде да Милошевић оде, и он им је тада рекао да подигну Хашку оптужницу.

"То је била реченица за коју је Милошевић сазнао и мислим да га је та реченица у суштини коштала живота", рекла је Прпа, преноси Танјуг.

Одговарајући на питања суда, Прпа је рекла да је Славко Ћурувија за Миру Марковић мислио да је "изузетно манипулативна особа" и сам признао да никад ништа битно није сазнао од Милошевићеве супруге, која је у контакту са другима прикривала себе као центра политичке моћи коју има преко мужа.

Прпа је објаснила да је Ћурувија успоставио контакт са Миром Марковић и више пута од 1996. био код ње иако, како је навела, Марковић није била расположена да га често виђа. Према њеним речима, то нису били пријатељски, већ провокативни разговори.

"За њега је било јасно да није присталица Милошевићевог режима, то су били разговори на танком леду све време. Ја бих питала Славка шта си сазнао - ништа. Имала је цегер крај себе и причала ми како је било на пијаци", испричала је Прпа и додала да је то "у суштини, била бесмислнена комуникација".

Прпа је такође указала на Ћурувијине контакте са генералном Момчилом Перишићем. Често је, како је навела, био са њим у контакту од 1997, како јача његова позиција као власника успешног медија.

"Контакти се интензивирају и једном кад је био позван у кабинет генерала, где га је Перишић питао 'да ли би Телеграф подржао нас, ако бисмо извели државни удар', а он (Ћурувија) је рекао наравно, изволите", испричала је Прпа.

Кад је дошао кући, рекао је да је то чудна изјава, јер је поред њега седео шеф КОС-а, напоменула је Ћурувијина невенчана удовица.

"Најблаже речено, то је неопрезно и онда смо нас двоје анализирали шта то значи, да ли је то озбиљна намера, манипулативна радња, шта?... Ти разговори са Перишићем били су чести, он би га позвао телефоном, па би се видели и на Копаонику... Славко га је питао, генерале шта је с тим државним ударом, хоће ли га бити?", испричала је Прпа.

На тај начин се, како је рекла, створило једно чудно савезништво за такав пројекат где Славко није био озбиљан савезник, али је био информисан о таквом пројекту Перишића.

Прпа је, такође, испричала да Ћурувија ником није веровао, ни Перишићу, јер је, како је навела, сматрао да се у политици тешко може очекивати верност било кога, као и безрезервна припадност.

"Славко је умерено веровао генералу Перишићу, а та врста изјаве о намерама Перишића била је предмет шале међу нама (о државном удару). Не искључујем војску, када кажем да га је убила држава, цедуљица имена и презимена људи из КОС-а, која је упућивала да су они учесници или саучесници у убиству, у земљи је било ванредно стање, цивилна и војна власт радиле заједно, Перишић је смењен и 30 генерала смењено у априлу 1999, тако да је војни естаблишмент био упознат", испричала је Прпа.

Бивши начелник Центра РДБ Београда Момир Радосављевић рекао је да остаје при свом пређашњем исказу од 15. марта 2007. године, али је навео да сада има 76 година и да се многих ствари не сећа.

На већину питања судског већа, тужиоца, бранилаца и окривљених одговарао је са "не знам", "нисам сигуран", "не сећам се стварно", "можда" и "вероватно".

Радосављевић је нагласио да је смењен у ноћи између 5. и 6. априла 1999, када га је тадашњи заменик начелника РДБ-а Никола Ћурчић позвао да дође и у присуству Милана Радоњића и Франка Симатовића, који је, како је навео, изашао пре него што су му саопштили одлуку, кратко рекао да је "руководство службе одлучило да на његово место дође млађа и динамичнија особа".

Додао је да је на његово место дошао Милан Радоњић, као и да се није противио одлуци и да након смене никакве контакте ни са ким из службе ДБ-а није имао.

Саслушање другог сведока, некадашњег припадника ДБ-а Стевана Басте одложено је за 5. октобар у 14.30 сати, када ће се и наставити главни претрес тог суђења.

За убиство Ћурувије оптужени су тадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, главни обавештајни инспектор II управе Ратко Ромић и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак, који је у бекству и за њим је расписана потерница.