Расел: Гранату на Маркале могле испалити обе стране

Расел, који је тада службовао у снагама УН у Сарајеву, изнео је, међутим, лично уверење да је граната на Маркале долетела са положаја Армије БиХ, преноси Бета.

По оптужници која генерала Младића (73), тадашњег команданта Војске Републике Српске терети, између осталог, за терорисање цивила у Сарајеву, та војска је испалила гранату на Маркалама 5. фебруара 1994. када је погинуло 66, а рањено 140 грађана.

Мајор Расел, који је на дан експлозије учествовао у истрази и анализирао кратер од гранате на Маркалама, посведочио је да је су резултати истраге показали да су "гранату могле испалити обе зараћене стране".

И ВРС и Армија БиХ су имале положаје у правцу из којег је граната, како је утврђено истрагом УН, долетела и на удаљеностима унутар њеног домета, у зависности од снаге пуњења, рекао је Расел.

Тачну удаљеност са које је граната била испаљена, по речима канадског официра, није било могуће утврдити, због чега се није могло ни одредити са чијих је положаја била испаљена.

У личном дневнику из тог времена, приказаном у судници, Расел је записао да је његово "лично уверење" да су муслиманске снаге "гађале саме себе", на шта тада "многи" у Сарајеву "нису желели ни да помисле", зато што је "било много жртава".

Сведок је у судници објаснио да је под "многима" подразумевао готово све његове колеге из снага УН. Извештај телевизије Си-Ен-Ен која је исте вечери окривила српску страну за експлозију на Маркалама, Расел је назвао "пропагандом", зато што у то време УН нису објавиле налазе истраге.

Лични утисак да је граната долетела са положаја АБиХ ближих Маркалама, канадски мајор утемељио је, како је рекао, на чињеници да је пројектил имао изузетно стрму путању, јер је прелетео високе зграде које окружују пијацу.

"То је био мој лични осећај и ја сам га записао у свој дневник. Али, у мом званичном извештају, ја нисам могао утврдити ко је испалио гранату", нагласио је сведок.

Док су га испитивали Младићев бранилац Драган Иветић, а затим и тужилац Адам Вебер, мајор Расел је потврдио да је, пре истраге о Маркалама, само четири пута анализирао кратере од граната. Дводневни курс о анализи кратера, по његовим речима, имао је у Книну пре доласка у Сарајево.

Већи део унакрсног испитивања, тужилац Вебер посветио је читању извештаја војних посматрача УН о "непропорционалној" артиљеријској ватри ВРС на Сарајевоу, у данима када је у граду боравио Расел.

Сведок се сложио да је на Сарајево падао "велики број граната", да је видео "доста гранатирања на обе стране", да је ватра ВРС била "непропорционална" и да су "цивили страдали".

Суђење генералу Младићу, оптуженом и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида и узимање за таоце припадника Унпрофора, 1992-95, биће настављено сутра.