Настављено суђење за убиство Ћурувије, Ромић негира кривицу

Оспоравајући наводе оптужнице да је Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу ударио пиштољем у главу и онесвестио, Ромић је истакао да тужилаштво за своје оптужбе нема никакве доказе и да жели да му се укаже "на основу којих доказа је оптужен", преноси Танјуг.

"Ако тужилац покаже доказе, ја сам спреман да потпишем споразум о признању кривице за кривично дело које нисам учинио", рекао је Ромић, који је у време убиства новинара био главни обавештајни инспектор у Другој управи Београдског центра ДБ-а.

Тадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић и шеф Београдског центра ДБ-а у јуну су изнели своју одбрану, негирајући оптужбе за убиство Ћурувије.

Као директан извршилац убиства Ћурувије оптужен је припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак, који је у бекству и за њим је расписана потерница.

Поводом "голфа 3" беле боје, који се помиње у оптужници као возило којим су се одвезле Ћурувијине убице, Ромић је рекао да га он није користио 11. априла.

"Нема доказа у списима судског предмета да сам га ја користио, да сам га је преузео и искористио заједно са Курак Мирославом. Није ми познато на основу чега тужилац изводи закључак и повезује коришћење тог возила, мене и убиство Славка Ћурувије", рекао је Ромић.

Ромић је детаљно описао своја задужења у време НАТО бомбардовања, напомињући да је 11. априла цео дан провео на послу у просторијама Друге управе по унапред направљеном распореду рада који су сачинили начелници те управе.

Према његовим речима, одсуство са посла би свакако било запажено, јер су старешине радиле по 12 сати дневно.

Сви припадници ресора су, како је навео, током бомбардовања радили по 24 сата дневно, без викенда и слободног дана.

Ромић је даље навео да је један део тог дана провео са породицом када су прославили рођендан његове ћерке, који је био 7. априла.

Говорећи о контактима са осталим оптуженима, Ромић је навео да је Радоњић "асоцијалан тип што говори и то што жели да буде у самици све време притвора", у којем су од јануара 2014, али да има висока професионална очекивања од сарадника и да се тако и сам понаша према њима.

Истакао је да му Марковић није никада лично, посредно или непосредно, дао неки задатак.

Са Кураком се није видео 11. априла, али је потврдио да се са њим чуо јер су били пријатељи. Објаснио је да је Курак 11. април сматрао за свој "други рођендан", јер је тог датума 1993. био тешко рањен.

Ромић је претходно детаљно испричао како је 31. марта 1999. заједно са другим главним обавештајним инспекторима упућен на терен по Србији због оперативних активности, а поводом НАТО агресије, која је почела 24. марта.

"Налог ми је дао Милан Радоњић, другооптужени у овом поступку, а након спровођење обавештајних активности на терену, ја сам се уз сагласност Милована Попиводе вратио у Београд 7. априла 1999", испричао је Ромић.

Испричао је како је 8. априла у вечерњим часовима испред Друге управе задужио "голф 3" беле боје због, како је навео, службених потреба и због службених активности, а пошто је његов службени "рено клио" имао проблема са алармом.

Одобрење за задуживање "голфа" добио је од Радоњића, јер је само он као начелник управе могао да га одобри.

Преузео је возило без реверса и са колском радио-станицом, али не и шифраником јер се они, како је указао, не дају уз возило.

Возило је, како је навео, раздужио 9. априла након што је отклоњен квар на аларму "клија", а оставио га је по налогу старешине "код кућице" у комплексу објекта који је ресор ДБ тада користио.

Током излагања, Ромић је напоменуо да је Србија требало да "буде изложена бомбардовању још у септембру 1998. године".

"Наша земља је спроводила оперативне активности да се та намера осујети", навео је оптужени.

Коначни списак сведока још увек није утврђен

Пуномоћник породице Славка Ћурувије, адвокат Слободан Ружић, рекао је да још није утврђен тачан списак сведока који ће бити саслушани пред Специјалним судом током суђења за убиство Ћурувије и да очекује редуковање предложеног броја сведока.

"Тачан списак сведока није утврђен пошто су на припремном рочишту предлоге за саслушање сведока изнели тужилац, одбрана и пуномоћници оштећених", рекао је Ружић и напоменуо да очекује да ће суд смањити број сведока које ће непосредно саслушавати "с обзиром на то да је њихов број огроман".

Ако сви буду саслушавани поступак ће трајати дуго, напоменуо је Ружић истичући да одбрана не инсистира на испитивању одређених сведока.

Осврћући се на данашње излагање одбране трећеоптуженог за Ћурувијино убиство Ратка Ромића, пуномоћник породице је рекао да ће током суђења бити доказано да трећеоптужени за убиство Ћурувије Ратко Ромић није дао истиниту одбрану.

"Мислимо да ће докази из истраге, као и они који ће бити изведени током суђења за убиство Ћурувије показати да део Ромићеве одбране није тачан и очекујемо да ће наводи оптужнице бити доказани".

Ромићев бранилац Зора Добричанин Никодиновић рекла је новинарима да је њен брањеник недвосмислено изнео своју одбрану и одговорио на сва питања која су постављена оптужницом.

"Чињеница и доказа се не бојимо, јер они нису ни довели моје клијенте пред суд већ сила и притисак, а ако буду одлучивали чињенице и докази и закон ја се не бојим за судбину мојих клијената. А ако буду одлучивали сила и притисак, онда пред оружјем ћуте закони", навела је Добричанин Никодиновић.

Она у овом случају брани и другооптуженог Милана Радоњића.

Суђење се наставља сутра.

Радоњић и Ромић су у притвору, Марковић служи казну од 40 година затвора у пожаревачкој Забели, а Кураку се суди у одсуству.

Према оптужници, Ћурувију је убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља Ћурувијину супругу Бранку Прпу ударио у главу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Ћурувија је убијен на Ускрс, 11. априла 1999. године, током НАТО бомбардовања СР Југославије, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа.

Кључни сведок у овом процесу је некадашњи командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија, након чијег сведочења је покренута званична истрага против оптужених.

Улемек такође служи јединствену казну од 40 година затвора у пожаревачкој Забели због убиства премијера Зорана Ђинђића, Ивана Стамболића, злочина на Ибарској магистрали и злочина "земунског клана".