Оптужен сам за злочине армије друге државе

Генерал Перишић оптужен је за подржавање и помагање гранатирања и снајперског деловања на цивиле у Сарајеву са положаја Војске Републике Српске 1993-95. године, за убиство око 7.000 Муслимана и премештање становништва у Сребреници у лето 1995. године, те за то што није предузео истрагу о ракетним нападима на Загреб са положаја снага Републике Српске Крајине у мају 1995. године.

"Верујем да је оптужница против мене јединствена у међународном ратном праву. Никада пре, команданти или начелници Генералштаба нису сматрани одговорним за злодела која су починили припадници армија других држава или ентитета", рекао је генерал Перишић обраћајући се судијама на почетку другог дана процеса.

Перишић је казао да "злочини немају националност" и да сви починиоци "морају бити кажњени".

Он је изразио је жаљење због "сваке жртве", и саучешће њиховим породицама.

Рекавши да хашки трибунал сматра јединим местом на којем може одбранити своју част, као и "достојанство Војске Југославије", Перишић је рекао да је уверен да ће судије "без икаквих предрасуда сагледати аргументе" оптужбе и одбране, и "донети праведну и часну одлуку" - "да се оптужба одбацује и утврђује моја невиност".

Време када је био на челу ВЈ, генерал Перишић је назвао "изузетно сложеним" зато што се рат у БиХ распламсавао, у Хрватској је ситуација била "ни рат, ни мир", а СРЈ је била под међународним санкцијама.

Нагласио је да је био "оспособљен да препозна интересе грађана и држава" и спреман да у њиховој заштити да и свој живот, али да је исто тако увидео да је "владајући режим стварао личне интересе изнад интереса државе".

По речима Перишића, врх ВЈ је у то време успео да спречи ширење рата на Србију, злоупотребу војске и да омогући демократски развој у држави.

"У то време, учествовали смо у ослобађању талаца и француских пилота које је Војска Републике Српске заробила током НАТО бомбардовања. То је омогућило потписивање Дејтонског споразума у Паризу, што, надам се, нису заборавили наши француски пријатељи, председник Жак Ширак и начелник Генералштаба француске војске", подвукао је Перишић.

Како је рекао, постојала је стална опасност да буде смењен, али се једино плашио да ће после тога доћи до "злоупотребе војске" и "ширења рата на Косово", што се и догодило.

"Покушао сам да утичем на режим, избегавајући једино војни удар, а када сам схватио да нас његове одлуке воде у рат са НАТО, изашао сам у јавност с оним што нас очекује ако не будемо поштовали резолуције Савета безбедности УН", изјавио је Перишић, додајући да је затим незаконито смењен.

Затим га је председник СРЈ, прецизирао је, "искључио из ВЈ" ускраћујући му права, а пошто је основао странку у циљу "борбе против тоталитаризма", одузет му је и чин.

Генерал Перишић је напоменуо и да је учествовао у "артикулисању креативне енергије стотина хиљада демонстраната" 5. октобра 2000. године, захваљујући којој је смењена власт Слободана Милошевића.

Подсетио је и да је као потпредседник Савезне владе дао допринос у креирању закона о сарадњи с Хашким трибуналом, као и да је у марту 2005. чим му је оптужница Трибунала уручена, изјавио да ће добровољно ступити пред суд.

"Тада сам веровао и сада верујем да ће судије, када поштено сагледају оно што се догађало и оно што сам учинио утврдити да нисам крив", рекао је Перишић.

Суђење се наставља исказом првог сведока оптужбе.

У 13 тачака оптужнице, Перишићу се на терет стављају убиства, нехумана дела и напади на цивиле у Сарајеву, затим убиства, прогон, нехумана дела и истребљење у Сребреници, те убиства, нехумано поступање и напади на цивиле у Загребу.