Мишић: Непрописно састављени спискови несталих из Сребренице

Сведок Милутин Мишић члан је колегијума директора сарајевског Института за нестала лица БиХ, а он је заједно са Младићевим браниоцем, судијама изложио низ противречних података о несталим особама из докумената наведених институција, преноси Бета.

По неким документима, особе, чија имена нису била навођена у судници због поверљивости, нестала су 1993, а по другим документима траг им се изгубио после пада Сребренице, 11. јула 1995.

Током расправе о релевантности Мишићевог сведочења, тужиоци су поновили да су, током свог доказног поступка о прогону несрба у општинама широм БиХ, користили потврде о несталим лицима само у 193 случаја, а да су у доказе увели још 30 таквих докумената. Све те потврде биле су унакрсно проверене с подацима из других извора.

Мишић је као непрописно навео и то што су судови у БиХ, на захтев породица, издавали изводе из матичних књига умрлих, а да нису на законит начин утврдили "чињенично стање-дан, место и околности смрти".

На сугестију браниоца Лукића, сведок је потврдио да су се због таквих поступака судова на списку од више од 30.000 несталих особа нашле и оне "које су умрле природном смрћу, а нису убијене".

"Сада се ту не може ништа урадити, јер су их судови, на основу пријава породица, а без правих докумената, увели у матичне књиге умрлих. То је забетонирано, зато што ми нисмо јачи од судова", рекао је Мишић.

Он је довео у питање и сарадњу босанског Института са тужилаштвом Хашког трибунала, тврдећи да од 2011, када је постао члан колегијума, никада није видео ниједан захтев из Хага за достављање докумената, ни извештаје који су достављени.

"А, по нашим прописима, ја бих то морао знати и потписати", назначио је Мишић.

На почетку унакрсног испитивања, тужилац Едвард Џереми настојао је да поткопа веродостојност сведока, наводећи да је Мишић током рата у БиХ био командант Озренске бригаде ВРС. Мишић је то потврдио, наводећи да је дужност напустио после тешког рањавања у мају 1995.

На питање тужиоца да ли је био на терену 25. маја 1995, када је, по пресуди Државног суда БиХ, са положаја тактичке групе Озрен, којом је командовао генерал Новак Ђукић, испаљена граната која је у Тузли убила 71 особу, Мишић је одговорио потврдно.

Тврдио је, међутим, да о том нападу тада није сазнао ништа, будући да је његов положај био удаљен "25-30 километара", као и да је о том догађају чуо тек после рата.

На сугестију заступника оптужбе да је "политички пристрасан" зато што је био шеф Странке независних социјалдемократа у Добоју, Мишић је узвратио да је рад у тој партији замрзнуо" када је 2011. почео да ради у Институту за нестала лица.

Унакрсно испитивање Младићевог сведока, тужилац ће окончати сутра.

Ратни командант Војске Републике Српске, генерал Младић (73) оптужен је за злочин у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора као талаца, 1992-95.