Сретен Лукић сведок на суђењу за Суву Реку

Сретена Лукића и још петорицу бивших државних, војних и полицијских функционера, хашко тужилаштво терети за присилну депортацију, убиства и прогон Албанаца са Косова и Метохије 1999.године.

На суђењу за "Суву Реку", Слободан Андрејевић, који је у време убиства био лекар у Дому здравља у Сувој Реци, сведочио је да је на Рештанском путу, где је живела настрадала породица Бериша, извршио преглед четири леша, који су били углавном угљенисани, али није могао да се сети да ли је на њима било трагова ватреног оружја.

Он је навео да је касније, на муслиманском гробљу извршио преглед лешева шесторице цивила, Албанаца, на којима су биле приметне прострелне ране и да су по њега, када је вршио прегледе лешева, долазили полицајци које није познавао.

Осморица бивших полицајаца терете се да су 26. марта 1999. године у Сувој Реци, на Косову и Метохији, наредили и спровели напад на цивилно становништво и убиство 48 чланова породице Бериша, међу којима је било старијих жена и деце.

Према оптужници, они су са више сабораца стрељали неколико старијих чланова породице Бериша, док су остале сместили у оближњу пицерију, у коју су убачене две ручне бомбе.

Како је наведено у оптужници, лешеви убијених Албанаца прво су одвезени у Призрен, а затим, по наређењу хашког бегунца, генерала полиције Властимира Ђорђевића, хладњачама превезени и закопани у масовну гробницу на полигону Специјалних антитерористичких јединица полиције Србије у Батајници, код Београда.

За наређивање и убиство чланова породице Бериша 26. марта 1999. године у Сувој Реци, оптужени су тадашњи командант полицијске јединице "Нишки одред" Радослав Митровић, командир полиције у Сувој Реци Радојко Репановић и његов помоћник Ненад Јовановић. Оптужени су и полицајци из Суве Реке Слађан Чукарић, Мирослав Петковић, Зоран Петковић, Рамиз Папић и припадник Ресора државне безбедности Милорад Нишавић.

Суђење оптуженима за злочин у Сувој Реци почело је 2. октобра 2006. године, а сви оптужени негирали су извршење злочина