Одложено суђење Перишићу

Суд у Хагу није навео разлог одлагања, али је на ту могућност указао председавајући судија Баконе Молото на статусној конференцији 24.септембра пошто Савет безбедности УН још није потврдио мандате двојици судија, који су именовани у претресно веће које суди Перишићу.

Генерал Перишић, који се 18. септембра вратио са привремене слободе у притворску јединицу у Схевенингену, оптужен је за злочине против човечности и кршења закона и обичаја ратовања, убиства, нехумана дела, прогоне на политичкој, расној или верској основи, истребљење и нападе на цивиле.

Према оптужници, Перишић је одговоран за гранатирање цивила у Сарајеву, од августа 1993. до новембра 1995. године, јер је знао да су Ратко Младић, Станислав Галић, Драгомир Милошевић и други, како стоји у оптужници - њему подређени официри ВЈ на служби у Војсци Републике Српске, учествовали у припремама и извршењу тог злочина.

Перишић се сматра одговорним и за дводневно гранатирање Загреба, у мају 1995. године.

У оптужници се наводи да је Перишић знао за то да ће Војска Републике Српске Крајине гранатирати главни град Хрватске, а директно одговорни за то су генерали Војске РСК, који се у оптужници, такође, називају његовим подређенима.

Перишићу се на терет стављају и напади на цивиле у енклави Сребреница, од 2. до 11. јула 1995. године.

У првом појављивању пред Трибуналом, Перишић, који се у марту 2005. године добровољно предао, изјаснио се да није крив ни по једној од осам тачака оптужнице за злочине против човечности и пет тачака за кршење закона и обичаја ратовања.

Хрватски суд 1996. године осудио је у одсуству Момчила Перишића на 20 година затвора због отварања артиљеријске ватре на Задар 1991. године.