Радуљ: Ратни злочини нису процесуирани током рата у БиХ

Позван од председавајућег судије Алфонса Орија да наведе неки пример процесуирања ратних злочина над Муслиманима и Хрватима, 1992-95, сведок одбране Радуљ је одговорио да нема таквих примера, преноси Бета.

Од октобра 1993. до краја рата, Радуљ је био заменик војног тужиоца у зони одговорности Првог и Другог крајишког корпуса ВРС, са седиштем у Бањалуци.

Према оптужници која генерала Младића, тадашњег команданта ВРС, терети за прогон муслиманског и хрватског становништва широм БиХ, у неким од општина у тој зони, попут Приједора и Санског Моста, тај прогон је имао размере геноцида.

Радуљ је сугерисао да, у време рата, кривично гоњење осумњичених за ратне злочине није било могуће због проблема у прибављању доказа, приступу сведоцима и доступности осумњичених.

Радуљ је назначио да му је, после рата, 1996. или 1997, када је постао главни тужилац у Бањалуци, достављен предмет "тешког злочина против цивила у некој школи код Кључа", у којем је било "десет и више оптужених" на челу са Гораном Амиџићем.

Према оптужници против Младића, српске снаге су у школи у селу Велагићи код Кључа, 1. јуна 1992, усмртиле 77 муслиманских мушкараца. Кривични прогон оптужених за тај злочин, по хашком тужилаштву, никада није окончан.

На питање судије "зашто је случај тако касно процесуиран", Радуљ је одговорио да је "било проблема због недоступности оптужених, недовољно доказа, а неки починиоци су погинули или напустили БиХ".

Сведок је рекао и да је "чуо" да су "починиоци били приведени, али је цела њихова бригада запретила да ће напустити положаје, а неки појединци су чак дошли пред суд да врше притисак да они буду пуштени".

Током унакрсног испитивања, тужилац Артур Тралди предочио је Младићевом сведоку да је 1992. било ухапшено 12 осумњичених за злочин у Велагићима и да су они признали кривицу, али да су пуштени на слободу након што су послали протестно писмо команданту Првог крајишког корпуса генералу Момиру Талићу.

Радуљ је одговорио да то није знао, него да је "само 1996. чуо да је већина погинула".

На сугестију тужиоца, сведок је потврдио да је од главног војног тужиоца чуо за "инструкцију" да се починиоци кривичних дела не оптужују за ратне злочине, "зато што није било проглашено ратно стање".

Упитан да ли је тачно да су Први и Други крајишки корпус ВРС, 1992, починили "масовне злочине" над несрбима, Радуљ је потврдно одговорио.

Процесуирање тих случајева остављено је, по сведоку, "за нека друга времена", за разлику од предмета у којима су Срби били и починиоци и жртве, који су ефикасно решени.

Одговарајући на питања заступника оптужбе, Радуљ је потврдио и да је у логорима Омарска и Кератерм код Приједора, 1992, убијен и мучен велики број несрба, као и да је много људи било приморано да напусти то подручје.

Сведок је изјавио и да никада није добио налог да истражи приче о масовној гробници у руднику Љубија код Приједора.

Исказом следећег сведока, Младићева одбрана сутра ће наставити свој доказни поступак.

Генерал Младић (73) оптужен је и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.