Басара : Било је злочина над несрбима

Сам Басара, који је недуго затим дошао на место злочина, није, како је рекао, имао ни времена, ни ресурса да спроведе истрагу.

На сугестију тужиоца да је познавао вођу починилаца Јадранка Палију, сведок је одговорио одречно.

На сличан начин, сведок је објаснио и како је, у исто време, дошло до масовног убиства у селу Хрустово. Цитирајући ранији Басарин исказ да су међу жртвама, касније пронађеним у масовној гробници, били и муслимански борци "обучени у цивилну одећу", тужилац је сведока питао тврди ли и да су деца и жене, ексхумирани из исте гробнице били борци.

"Сви знају да они нису учествовали у борбама", одговорио је Басара. Према оптужници против Младића, српске снаге су 31. маја 1992. у једној гаражи у Хрустову убиле 22 ненаоружана цивила.

Цитирајући Басарину наредбу од 3. јуна 1992. године, којом забрањује "геноцид" над женама, децом и немоћнима, тужилац је сугерисао да је она била последица злочина у Врхпољу и Хрустову.

"Моји војници то нису починили. ЦЦовек се учи на туђим грешкама", узвратио је сведок, признајући да се "плашио" од понављања злодела.

Да је пуковник Басара могао да иницира истрагу о тим злочинима, тужилац је доказивао чињеницом да је сведок то у јуну 1992. учинио после убиства десетак Хрвата у селу Шкрљевита. За неке од тих злочина у Санском Мосту, Државни суд БиХ у Сарајеву оптужио је прошле године и Басару.

Током данашњег исказа, пуковник Басара потврдио је да је његова бригада, крајем маја 1992, спровела акцију разоружавања у насељу Махала и у Хрустову, али је оповргавао тврдњу тужилаца да су насеља "насумично гранатирана".

Рекао је да је становништву био дат рок од три сата сада да напусти село, после чега су у Махали остали "они који су желели да се боре". Тврдио је да су гранате употребљене током те борбе са муслиманским снагама.

Басара је тврдио да његове јединице "нису имале заједничке акције" с полицијом. Сведок је настојао да релативизује сопствени исказ из процеса полицијским лидерима РС Мићу Станишићу и Стојану Жупљанину, где је, као сведок оптужбе, рекао да је његов најближи сарадник из Санске бригаде био одговоран за рушење џамије у Махали, због чега је затражио његово смењивање.

Једнако као од полицијског, Басара се ограђивао и од деловања локалних српских власти, остајући при исказу да није био члан кризног штаба, нити поступао по наређењу тог тела, иако му је тужилац, током унакрсног испитивања, предочио документе који су говорили супротно.

Одбрана генерала Младића, свој доказни поступак наставиће сутра исказом следећег сведока.

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.