Артманова најавила жалбу

Бивша представница главне тужитељке Хашког трибунала Флоранс Артман најавила је да ће се жалити на пресуду којом је, средином септембра, осуђена на казну од 7.000 евра због непоштовања Трибунала.

Флоранс Артман је затражила и да се плаћање казне одложи док апелационо веће Трибунала не одлучи о њеној жалби и донесе правоснажну пресуду.

Као образложење за тај захтев Артманова је, између осталог, навела да је "сама морала да сноси све личне трошкове у вези са суђењем, укључујући путовање, смештај, храну, телефонске рачуне, без икакве финансијске помоћи и подршке од Трибунала или неке треће стране".

Трибунал је, током поступка, на захтев Флоранс Артман, платио двојицу бранилаца, пошто је утврдио да она није имала довољно новца да их плати сама.

Према пресуди, Артманова би прву рату глобе од 3.500 евра требало да плати до 14. октобра, а другу до 14. новембра.

У најави жалбе која ће имати 19 основа, браниоци Карим Кан и Гинел Метро тврде да су у поступку прекршена права Артманове, нарочито на претпоставку невиности, слободу изражавања и правично суђење.

Погрешна примена прописа  у пресуди

Према речима одбране, судско веће је починило бројне грешке које су довеле до тога да правда није задовољена, услед погрешно утврђених чињеница. Пресуда Артмановој није ваљана и због погрешно примењених правних прописа, тврде браниоци.

Одбрана је стога затражила да жалбено веће преиначи првостепену пресуду и Флоранс Артман ослободи кривице.

Трибунал је 14. септембра прогласио кривом Флоренс Артман за непоштовање суда, утврдивши да је она 2007. године у својој књизи "Мир и казна" и једном чланку на интернету објавила две поверљиве одлуке суда из процеса против Слободана Милошевића.

Према пресуди, Артман је за поверљив статус одлука пред Трибуналом знала, тим пре што ју је на то упозорио и секретаријат суда, али је, упркос томе, одлучила да их објави, иако је као бивша представница била свесна шта то значи.

Флоранс Артман је од 2000. до 2006. године била представница за штампу тадашње главне тужитељке Трибунала Карле Дел Понте.

После одласка са дужности, Артманова је у књизи и једном тексту тврдила да су тим одлукама судије судије Хашког трибунала учествовале у прикривању кључних докумената о умешаности СР Југославије у геноцид у Сребреници тако што су одбиле да скину ознаку поверљивости са записника Врховног савета одбране које је Београд доставио Трибуналу на суђењу Милошевићу.

У књизи "Мир и казна" и чланку под насловом "Прикривени кључни докази о геноциду", који је објавио Босански институт, Артманова је тврдила да су судско и жалбено веће Трибунала у поступку против Милошевића погрешили када су одобрили захтев власти СРЈ да записници Врховног савета одбране на суђењу Милошевићу буду коришћени у редигованој верзији због заштите националних интереса СРЈ.

Званични Београд је, према речима Флоренс Артман, то искористио да спречи употребу записника у процесу пред Међународним судом правде по тужби БиХ против СРЈ због наводног геноцида.

Артманова је у књизи - напомињући да су "поверљиве" - цитирала две одлуке којим је апелационо веће Трибунала одбило да на захтев Тужилаштва скине ознаку поверљивости са делова записника Врховног савета одбране.