Горан Хаџић тражи привремену слободу због болести

Све информације о Хаџићевом здравственом стању редиговане су у захтеву одбране. Трибунал их, такође, не саопштава, будући да се, без дозволе оптуженог оне сматрају поверљивим и приватним, преноси Бета.

Хаџић је, према незваничним информацијама, крајем октобра прошле године преживео инфаркт у судском притвору. Од тада је процес ратном председнику Републике Српске Крајине у прекиду.

У хитном захтеву, одбрана тражи од судија да Хаџића сместа пусте на привремену слободу ради лечења, зато што за то, како тврде, нема услова у притвору у Схевенингену.

По захтеву бранилаца, Хаџић био на привременој слободи био најмање четири месеца. Прецизирајућћи да је данас завршен први део лечења, одбрана наводи да је у следећим планираним фазама третмана неопходно да се пацијент што више одмара "што је немогуће у притворским условима".

"Хаџића често буде други притвореници, он нема одређеног неговатеља и није му пружена нега која би омогућила његов опоравак...Задржати Хаџића у притовру током ове кључне фазе његовог лечења, узимајући у обзир све околности, било би нечовечно и и лишило би га најболе прилике", пише у захтеву, уз оцену да притвор "није примерено место за Хаџића у овој критичној фази".

Одбрана се позива на одлуке којим је Трибунал привремено ослободио генерале Момира Талича и Ђорда Ђукића због неизлечиве болести. Обојица су умрла убрзо по ослобађању.

По одбрани, Хаџић би се обавезао да се са привремене слободе после лечења врати на наставак суђења пред Трибуналом.

Расправно веће недавно је наложило да Хаџића прегледају два независна лекара-специјалисте и да судије обавесте да ли ће, када и под којим условима оптужени бити спреман за наставак процеса. Веће, којим председава белгијски судија Ги Делвоа , одлуку о Хаџићевом захтеву донеће ускоро.

Хаџића су, као последњег оптуженог у бекству, власти Србије ухапсиле у лето 2011. Суђење је почело у октобру 2012. У тренутку прекида процеса, у току је била Хаџићева одбрана.

Оптужница терети Хаџића за прогон Хрвата на расној, верској и политичкој основи, истребљење, убиства, незаконито притварање, мучење, нечовечна дела, депортацију и присилно премештање, 1991-93. у источној Славонији и Книнској крајини. Та дела квалификована су као злочини против човечности.