Милутиновић: Муслимани пуцали на своје

Тадашњи потпуковник Милутиновић, као примере је навео експлозије у реду за хлеб у Улици Васе Мискина у мају 1992. и обе експлозије на пијаци Маркале, у фебруару 1994. и августу 1995. У тим инцидентима страдало је укупно око 150 грађана Сарајева, а рањено је више од 200 особа, преноси Бета.

Генерала Младића (72), тадашњег команданта ВРС, оптужница терети, између осталог, за терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем, 1992-95.

Милутиновић је тврдио и да су, после друге експлозије, испред тржнице Маркале, 28. августа 1995, руски истражитељи утврдили да су "неке жртве умрле раније, а њихова тела су била размењена".

За рат у БиХ, сведок је окривио муслиманско руководство, подсећајући да је њихов лидер Алија Изетбеговић у скупштини БиХ рекао да је "спреман да жртвује мир за сувереност БиХ".

Милутиновић, који је присуствовао том састанку, рекао је и да су, два дана после пада Сребренице у јулу 1995, представници локалних Муслимана у сусрету с генералом Младићем, у братуначком хотелу Фонтана, "изразили жељу да оду".

Младић им је, по сведоку, поручио да ће свима бити омогућено да оду где желе, или да остану. Подређеном команданту Дринског корпуса ВРС Радиславу Крстићу, Младић је, како је казао Милутиновић, наредио да се "понашају као витезови" и да "никоме не сме бити нането зло".

Генерал Младић казао је и да ће бити задржани сви муслимански мушкарци за које се сумња да су починили ратне злочине, рекао је Милутиновић, тврдећи да су они касније предати Црвеном крсту.

На питање судија зна ли да су задржани мушкарци касније стрељани по кратком поступку, сведок је одговорио:"Први пут чујем за то". 

У писаној изјави, Милутиновић је подвукао и да верује да генерал Младић "као официр и човек, никада није могао издати наређење противно Женевским конвенцијама".

Милутиновић је посведочио и да су муџахедини "дошли у БиХ по позиву Изетбеговића и реис-ул-улеме Мустафе Церића, који су 1992. прогласили џихад - позив свим муслиманима да дођу у борбу против Срба".

У унакрсном испитивању, тужилац Питер Меклоски доказао је да је Милутиновић дописнику Би-Би-Сија Мартину Белу приписао речи да је "муслиманско руководство изгубило разум, тероришући сопствени народ" у Сарајеву, које Бел никада није написао.

Сведок је одговорио да је то "преузео од Танјуга... с обзиром да је сматрао да је то агенција којој се верује".

Милутиновћ је тврдио и да "десетак дана" није знао за убиство великог броја сребреничких Муслимана, иако је 12. јула 1997. у Поточарима снимио разговор генерала Младића са становништвом Сребренице.

Генерал Младић оптужен је за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца у данима пошто је ВРС, 11. јула 1995. заузела ту енклаву која је била под заштитом УН.

Доказујући да је Младић морао бити обавештен о убиствима у Сребреници, тужилац Меклоски је цитирао низ текстова из западне штампе, објављених средином јула 1995, сугеришући да је Милутиновићева служба те наводе преносила свом команданту, који је то "желео да зна".

"Свакако да, мислим да смо и саопштавали то генералу Младићу, али нисмо знали колико је ниво тих егзекуција - да кажем злочина - на тим просторима", казао је Милутиновић, тврдећи, међутим, да "није знао" ко је злочине починио.

Сведок је потврдио да је за филм београдског новинара Зорана Петровића-Пироћанца, на којем се види гомила лешева у селу Кравица, 13. јула 1995, сазнао "десетак дана касније" и да је ГСС ВРС уложио напоре да до тог филма дође.

У земљорадничкој задрузи у Кравици, српске снаге су, по оптужници, тог дана убиле око 1.000 заробљених Муслимана, којима се, претходно, код оближњег села Сандић, обратио генерал Младић, обећавајући им да ће бити размењени.

Суђење генералу Младићу, оптуженом и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида и за узимање припадника Унпрофора за таоце - биће настављено 19. јануара 2015, после празничне паузе у раду Хашког трибунала.