Паљење пекара проблем читавог друштва

Иштван Пастор каже у интервјуу за РТС да догађаји који су ексалирали након утакмице Србија-Албанија, не оптерећују само државу, већ јавни живот у целини.

Сцене које смо гледали на улицама војвођанских градова подсетиле су нас да нешто нисмо урадили да се не понављају ствари које смо већ видели. Шта смо то пропустили?

Мислим да овом сложеном питању нисмо посветили дужну пажњу. Понашали смо се, доста често, доста срамежљиво у односу на ове појаве. И онда су те појаве ескалирале. Мислим да ту најмање одговорност оптерећује државу - бар у тој мери оптерећује породицу, оптерећује школу, цркву, медије, уопште јавни живот, јер мислим да се ради о једном генералном таквом пропусту.

Када се чине кривична дела, треба да реагује држава. Јесте ли задовољни како је држава реаговала у овом случају?

И јесам и нисам. Задовољан сам са брзином, задовољан сам са ефикасношћу, али нисам задовољан са оним што видим као слику те реакције. Када човек види да је више од половине починилаца у узрасту испод 18 година, чак 14 до 15 или 16 година, онда мислим да је то нешто што је страховито забрињавајуће. Спознаја те истраге мислим да додатно треба сваког од нас да забрине.

Пре годину и по, писали сте тадашњем министру унутрашњих послова Ивици Дачићу да нисте задовољни како функционишу институције безбедности у Војводини и како сте рекли "да институционални механизми заштите личне и имовинске безбедности не функционишу". Ови инциденти показују да Вас влада у Београду није добро чула?

Ја мислим да је то писмо отишло у једном другом контексту и времену, по неким другим догађајима. Реакција која је након тога уследила, мислим да је била позитивна оно што сада видимо је нешто друго. Само по ефектима има сличности са претходним догађајима. Мислим да је изостала дужна пажња друштва, ово није питање полиције. Ово је питање функционисања друштва, ово је питање враћања ка некаквим традиционалним вредностима које смо у силној јурњави за егзистенцијом мало заборавили и запоставили.

Због свега што се дешавало претходних дана, у сенци је остала политичка ситуација у Војводини. Многи су били склони да пореде Војводину и Крагујевац као две парадигматске ситуације односа власти и опозиције у Србији. У Крагујевцу је власт прекомпонована - чека ли то Војводину у неком краћем року?

Вероватно би било много једноставно кад би такве паралеле функционисале. Али мислим да је сваки случај случај за себе и посебан. Мислим да се ништа битно на војвођанској сцени није десило. Исто тако мислим да промена у Крагујевцу неће у основи променити ову ситуацију. Ја и надаље мислим да је потребно пронаћи она питања на којима можемо заједно радити. Мислим да је то могуће - ако смо то могли радити код Статута, можемо то радити и код Закона о финансирању и Закону од надлежности. Ја ћу на томе истрајати и убеђен сам да ћу бити успешан.

Овог викенда очекују нас избори за националне савете. Избори за мађарску националну мањину протиче прилично у сенци избора за неке друге националне заједнице. Да ли Вас то брине или радује и зашто је то тако?

Мислим да су ови избори веома значајни - не само за мањинске заједнице које су директно тангиране него су значајни за читаво српско друштво, јер смо успели направити нешто што може да послужи као еталон за решавање питања мањине и већине. У том смислу, мислим да је помало неправедно што смо на репу догађаја, а што се тиче наше заједнице, ја сам радостан што нисмо у фокусу пажње због ексцеса или неких других ствари. Мислим да смо имали једну нормалну кампању и радујем се сутрашњем дану.