Караџић поново пред Трибуналом

На данашњој статусној конференцији Радован Караџић је, како је раније најавио претпроцесни судија Иан Бономи, говорио о процесним питањима везаним за будуће суђење.

Тужилац Алан Тигер рекао je да ће Већу доставити захтев за измену оптужнице почетком следеће седмице.

Караџић је, због могућности подизања нове оптужнице, рекао да још увек није прочитао постојећу, јер не жели да "троши умне снаге", и инсистирао да измењена оптужница буде третирана као потпуно нова и да за изјашњавање о кривици добије нових 30 дана.

Караџић се претресном већу жалио и на доступност обелодањеног материјала тужилаштва који је у електронској форми, и рекао да је некомлетан, као и да је стигао са закашњењем.

Расправа о документима, који ће бити предмет процеса, завршена је прецизирањем рокова у којима ће ти акти бити достављени оптуженом. Бивши лидер РС затражио и да му се транскрипти достављају на српском језику и ћириличном писму за које је "и породично везан", јер само на тај начин може припремити темељну одбрану.

Караџић рекао да је поднео Трибуналу три документа о тзв. споразуму о имунитету (са Ричардом Холбруком) који му гарантују изузимање од одговорности пред МКСЈ, и затражио од претпесног већа да истрага о том питању почне тека када им он, након "обимне истраге" коју води, достави нове доказе.

Он је рекао да је Холбрук тај споразум склопио с њим у име Контакт групе и да није реч о билатералном споразуму, него о акту који је водио до усвајања резолуције СБ УН.

"Имам необориве доказе да је НАТО покушао да ме ликвидира. НАТО ме, у складу са договором са Холбруком није хапсио једно време, али пошто је главни тужилац Ричард Голдстон одбио да изађе у сусрет тим захтевима, дошло је до покушаја ликвидације. Tо је био извор великих патњи за мене, моју породицу, пријатеље, и два ентитета, Србију и Републику Српску...Ја због тога већ 13 година живим као мртав човек", рекао је Караџић.

Судија Бономи одговорио да ће суд пажљиво размотрити питање прихватања тих докумената, али да Холбрук ни на који начин није могао предузимати кораке у име Трибунала.

Статусна конфренција је почела питањем о правном заступнику оптуженога.
Караџић је поновио одлуку да ће се бранити сам и затражио да му претресно веће дозволити да састави свој правни тим, јер се једино тада неће плашити "недостатка правног знања."

Караџић је, међутим рекао да ће, од Секретаријата суда, прихватити преводиоца и техничку помоћ за своју одбрану.

Бивши председник РС рекао је да ће одбрану "држати у својим рукама" и да "не брани себе, већ народ који је патио, Србију и Републику Српску" као и да заступа све "цивилне шефове малих држава" који би се могли наћи у сличној ситуацији.

Иначе, у једном од поднесака он је затражио од Хашког трибунала да одбаци случај против њега због кршења његових права, онемогућене одбране и могућности "судске ликвидације од представника земаља НАТО".

Бивши председник Републике Српске тврдио је, на првом појављивању (31. јул), да је незаконио ухапшен у Београду и да се плаши за своју безбедност. Караџић је, такође, рекао да му је америчка администрација, средином протекле деценије, понудила имунитет од Хашког трибунала у замену за повлачење из политике и јавног живота. САД су то, међутим, демантовале.

Караџић је на другом појављивању (29. август), као и приликом првог ступања пред Суд, одбио да се изјасни о оптужници, па је судија Бономи његово ћутање протумачио као негирање кривице.

Важећа оптужница терети Караџића, у 11 тачака, по принципу индивидуалне и командне одговорности, за геноцид и саучесништво у геноциду у Сребреници и другим општинама у БиХ, истребљење, убиства, хотимично лишавање живота, прогон, депортацију, нехумана дела, противправно терорисање цивила и узимање талаца током сукоба у БиХ од 1992. до 1995. године.

Караџић је ухапшен 21. јула у Београду, одакле је, 30. јула, пребачен у Хаг.