Игњатовић: Потпуна сарадња са Хагом

Директор канцеларије Националног савета за сарадњу са Трибуналом у Хагу Душан Игњатовић изјавио је да Србија у потпуности сарађује са том међународном институцијом и да предузима све што је у њеној моћи како би се преостала два бегунца нашла у Хагу.

"Став Владе Србије је јасан. Хашки бегунци Ратко Младић и Горан Хаџић онога тренутка када буду лоцирани, ако су на територији Србије, биће ухапшени и испоручени Трибуналу и у то нико не би требало да сумња", каже Игњатовић у интервјуу Танјугу.

Игњатовић је прецизирао да је Србија до сада потпуно испунила више од 99 одсто захтева Трибунала везаних за достављање документације, да су сви сведоци ослобођени чувања службене тајне, као и да су сви захтеви везани за увид у архиву испоштовани.

Душан Игњатовић је навео да у овом тренутку постоји неколико неиспуњених захтева, што је последица немогућности да се у кратком року одговори на све захтеве, који пристижу свакодневно.

Поводом одлуке Хашког суда да на привремену слободу пусти бившу председницу Републике Српске Биљану Плавшић, Игњатовић је рекао да ће та одлука бити реализована у октобру и да ће Србија, уколико Трибунал постави неке захтеве, учинити све да их испуни.

Подсетивши да је Србија покренула инцијативу да правоснажно осуђени пред Трибуналом изречену затворску казну издржавају у земљи матици, Игњатовић је рекао да Београд по том питању води разговоре са Уједињеним нацијама и Трибуналом и да ускоро очекује додатни напредак.

Он је подсетио да је током посете Београду у јулу председника Трибунала Патрика Робинсона посебно истакнуто да Хаг схвата значај тог питања за Србију.

Осуђенима омогућити служење казне у земљи из које потичу

Игњатовић је навео да Србија, као и друге земље у региону, Хрватска, Словенија, сматра да треба омогућити осуђенима да казну издржавају у земљи из које потичу.

Према његовим речима, током ратних дешавања деведесетих година, када је Трибунал и основан, тако нешто није било могуће, али сада је ситуација драстично измењена.

"Спремни смо да као нормалан део међународне заједнице преузмемо одговорност", рекао је Игњатовић и додао де је једна од мотива за такву иницијативу било и питање ресоцијализације осуђених.

Игњатовић сматра да би ресоцијализација, уколико је могућа, најбоље резултате дала уколико би осуђени казну издржавао у средини из које потиче.

Говорећи о заштити сведока који имају заштићен статус, Игњатовић је рекао да се не може сложити са оценом Трибунала да у Србији постоји застрашивање сведока.

У прилог тој тврдњи, истакао је да Србија више од годину дана није добила ниједан захтев Трибунала за додатну заштиту сведока, нити да јој се десило, као што је био случај у неким другим земљама, да неки сведоци по мистериозним околностима нестану.

"Не могу да кажем да нема никаквог застрашивања сведока ни у једном случају, међутим, то, свакако не чине државни органи и да би надлежни могли да реагују у таквим случајевима неопходно је да о томе буду информисани, казао је Игњатовић.

Игњатовић је закључио да је сарадања Србије са Трибуналом добра и успешна и нагласио да Република чини све да се она у оним сегментима у којим је то могуће побољша.